U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje V.Đ.M. iz B., koju zastupa G.N.M., advokt iz B., protiv tužene Narodne banke Srbije iz Beograda, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1396/12 od 22.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 08.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1396/12 od 22.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 897/2010 od 11.11.2011. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje da su ništavi ugovori o obavljanju privremenih i povremenih poslova, zaključeni između stranaka za period od 21.10.2005. godine do 20.01.2006. godine, od 21.01.2006. godine do 24.04.2006. godine, od 21.04.2006. godine do 28.06.2006. godine, od 07.08.2006. godine do 06.11.2006. godine, od 07.11.2006. godine do 06.02.2007. godine, od 07.02.2007. godine do 06.05.2007. godine, od 07.05.2007. godine do 26.06.2007. godine, od 27.06.2007. godine do 26.09.2007. godine i od 27.09.2007. godine do 11.12.2007. godine (stav prvi izreke). Istom presudom odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilja u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene počev od 21.10.2005. godine, eventualno 27.09.2007. godine i da se obaveže tužena da tužilji prizna pravo i rasporedi je na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima (stav drugi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev da se tužena obaveže da na ime naknade materijalne štete u vidu neisplaćenog regresa, toplog obroka i naknade za javni prevoz za period od 01.11.2005. godine do 30.11.2007. godine isplati iznos od 236.490,45 dinara sa kamatom po pojedinačno navedenim mesečnim iznosima (stav treći izreke). Odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tužena da u korist tužilje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, Fondu za zdravstveno osiguranje i Fondu za nezaposlene uplati doprinose po osnovu radnog odnosa za obavezno osiguranje u visini osnovice obračunate na osnovu isplaćenih naknada i utuženih naknada za topli obrok, naknada za prevoz i regres za period od 21.10.2005. godine do 30.11.2007. godine (stav četvrti izreke). Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka (stav peti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1396/12 od 22.10.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda u stavu prvom, delu stava drugog izreke koji se odnosi na tužbeni zahtev za utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene, stavu trećem, četvrtom i petom izreke i ukinuta navedena presuda u delu stava drugog izreke koji se odnosi na zahtev da se obaveže tužena da tužilju rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima i u navedenom delu tužba je odbačena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavila reviziju tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09, 53/13-US) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ...55/14) i nalazi da revizija nije osnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Pobijana odluka je jasna, potpuna, neprotivurečna izvedenim dokazima i sadrži razloge o odlučnim činjenicama. Ukazivanje na kontinuirano obavljanje istovrsnih poslova tužilje kod tuženog i odsustvo dokaza u spisima o obavljanju različitih poslova tužilje u periodu od 2005. do 2007. godine je u domenu osporavanja pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, protivnog članu 398. stav 2. Zakona o parničnom postupku ocene ugovora, zaključenih između stranaka i primene materijalnog prava a ne povreda parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila po ugovorima o radu u radnom odnosu na određeno vreme kod tužene od 15.12.2000. godine do 20.10.2005. godine kada joj je rešenjem tužene, primljenim istog dana prestao radni odnos istekom roka na koji je zasnovan. Tužilja prigovorom nije pobijala odluku o prestanku radnog odnosa i nastavila je rad kod tužene do 30.11.2007. godine po zaključenim ugovorima o obavljanju privremenih i povremenih poslova, bez javnog oglašavanja za period od 21.10.2005. do 20.01.2006. godine radi obavljanja poslova unosa i obrade podataka banaka u stečaju D. i J. u Opštim poslovima. Za iste poslove tužilja je angažovana ugovorom o obavljanju privremenih i povremenih poslova za period od 21.04.2006. do 28.06.2006. godine nakon čega je tužilja obavljala poslove reklamacija po ugovorima i arhiviranje dokumentacije navedenih banaka u stečaju po ugovorima o privremeno i povremenim poslovima za period od 07.08.2006. do 06.11.2006. godine, od 07.11.2006. do 06.02.2007. godine, od 07.02.2007. do 06.05.2007. godine i 07.05.2007. do 26.06.2007. godine. Po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova tužilja je u periodu od 27.06.2007. do 26.09.2007. godine radila kod tuženog na poslovima obrade i izdavanja potvrda deviznim štedišama po stanju devizinih depozita, zaključenim po ugovorima sa D. AD u likvidaciji i J. AD u stečaju i iste poslove po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima za period od 27.09.2007. do 11.12.2007. godine.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i to odredbe člana 37. i 197. Zakona o radu odbijanjem zahteva za utvrđenje ništavosti ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, zahteva za utvrđenje radnog odnosa na neodređeno vreme počev od 21.10.2005. godine odnosno 27.09.2007. godine, raspoređivanje tužilje i naknadu materijalne štete u vidu neisplaćenih regresa, toplog obroka i naknade za javni prevoz za period od 01.11.2005. do 30.11.2007. godine. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Pravilno je pobijanom odlukom ocenjena punovažnost ugovora o privremenim i povremenim poslovima, zaključenih saglasnom voljom ugovornih strana, sukcesivno između stranaka. Tužilja je kao ugovorna strana imala saznanje o sadržini i pravnoj prirodi ugovora, zaključenih saglasno članu 197. Zakona o radu. Poslovi koji su predmet ugovora nisu trajne prirode ni sistematizovani kod tuženog. Takođe suprotno navodima revizije pravilno je ocenjeno da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 37. Zakona o radu za preobražaj radnog odnosa po ugovoru na određeno vreme u rad na neodređeno vreme. Tužilja nije nastavila sa radom kod tužene po isteku roka za koji je rad rešenjem XV/4-7710 od 06.10.2005. godine zasnovan. Tužilji je prestao radni odnos 20.10.2005. godine, rešenjem tužene koje tužilja nije pobijala (ni promenu ugovornog odnosa ni pravne posledice) i rad u narednom periodu tužilja je bez javnog oglašavanja obavljala van radnog odnosa, po ugovorima o privremenom i povremenom vršenju poslova za radne zadatke, koji nisu trajne prirode ni sitematizovani kod tužene i odnosili su se na zakonom, vremenski oročene poslove u vezi depozita štediša D. i J.b. Pravilno je odbijen i zahtev za naknadu materijalne štete jer ugovorima o privremenom i povremenom vršenju poslova nije uspostavljen radni odnos i pravo na tražene novčane naknade nije propisano ugovorima po osnovu kojih je tužilja u spornom periodu obavljala rad kod tužene.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.