Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4205/2017 od 30.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na žalbu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana članom 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 01.08.2003. godine na poslovima šefa smene, kontrolora opsluživanja, parkera, signaliste i čuvara vatrogasaca, a od 15.10.2014. godine, raspoređen je na poslove savetnika za stručne poslove, za koje se zahtevala visoka stručna sprema. Rešenjem o otkazu ugovora o radu od 22.04.2016. godine tužiocu, zaposlenom na radnom mestu savetnika za stručna pitanja na neodređeno vreme, otkazan je ugovor o radu od 01.08.2003. godine, sa svim kasnije zaključenim aneksima, zbog toga što je usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, prestala potreba za obavljanjem poslova, koje je obavljao po ugovoru o radu, a kod poslodavca mu se ne može obezbediti premeštaj na druge odgovorajuće poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena, niti druge mere. Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji kod tuženog od 25.02.2010. godine, predviđeno je radno mesto savetnika za stručna pitanja sa visokom stručnom spremom. Pravilnikom od 05.04.2016. godine godine nije bilo predviđeno radno mesto savetnika za stručna pitanja sa visokom stručnom spremom, koje nije bilo predviđeno ni prethodnim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 05.10.2015. godine. Odlukom o prestanku potrebe za obavljanjem poslova i prestanku potrebe za radom zaposlenih na neodređeno vreme od 15.04.2016. godine, tuženi je utvrdio, da je zbog ekonomskih i statusnih promena, a na osnovu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Odluke o izmeni i dopuni odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave Skupštine grada ..., koja je doneta na sednici održanoj 29.12.2015. godine za 2015. godinu i koja je predvidela maksimalan broj zaposlenih kod tuženog 90 izvršilaca, doneo novi Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji 16.03.2016. godine, kojim su ukinuta radna mesta savetnika za stručna pitanja i referenta kargo poslova. Tužilac je osposobljen u odnosu na svoju stručnu spremu, svoje znanje i sposobnosti i usavršavanje, za rad na postojećim radnim mestima po novom Pravilniku, na osnovu koga mu je i dat otkaz, jer se radi o preimenovanju radnih mesta, sa istim opisom poslova, a za koje se zahtevala i ista stručna sprema koju poseduje tužilac. Na ročištu održanom 14.06.2017. godine, tuženi je predložio mirno rešenje spora zaključenjem sporazuma sa tužiocem ukoliko prihvati posao sa srednjom stručnom spremom i na određeno vreme, jer je zaposlene, koji su imali istu stručnu spremu kao tužilac ostavio na njihovim radnim mestima, s obzirom da su te poslove već obavljali.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili član 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) i član 21. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Sl. glasnik RS“, br.68/15, 85/15, 81/16), kada su usvojili zahtev tužioca.

Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Članom 21. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru propisano je da organizacioni oblik u kome postoji potreba racionalizacije broja zaposlenih na određenim poslovima u skladu sa preduzetim merama iz člana 7. stav 2. ovog zakona, dužan je da sprovede anketu među zaposlenima koji rade na poslovima za koje više ne postoji potreba ili na poslovima na kojima postoji potreba smanjenja broja izvršilaca, o njihovim namerama i spremnosti za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade, dok je stavom 2. istog člana propisano da anketa se ne može sprovoditi među zaposlenima za čijim radom postoji potreba, odnosno koji rade na poslovima na kojima je neophodno u periodu sprovođenja racionalizacije obezbediti odgovarajući broj izvršilaca radi izvršavanja neophodnih funkcija organizacionih oblika. Isto je propisano i Odlukom o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Sl. glasnik RS“, br.64/05, 89/06, 85/08 i 90/08), i to u delu koji se odnosi na obaveze privrednih društava, javnih preduzeća i ustanova (II.1.), tako što je propisano da privredna društva, javna preduzeća i ustanove dužni su da sprovedu anketu među zaposlenima o njihovim namerama i spremnosti za prihvatanje opcija za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja pre i nakon prestanka radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da nije nastao otkazni razlog iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer tuženi nije postupio u skladu sa napred citiranom odredbom Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i u skladu sa Odlukom o utvrđivanju programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju, odnosno nije sproveo anektu među zaposlenima koji rade na poslovima za koje više ne postoji potreba ili na poslovima na kojima postoji potreba za smanjenje broja izvršilaca o njihovim namerama i spremnosti za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade. S obzirom na to da tuženi nije ispoštovao proceduru za rešavanje viška zaposlenih, to je nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, jer je anekta od uticaja, s obzirom da je to način da se saznaju namere i spremnost za prihvatanje opcije za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja pre i nakon prestanka radnog odnosa.

U preostalom delu, revizijom se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić