Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3529/21 od 12.11.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, stavu drugom, delu stava trećeg i u stavu četvrtom izreke, i to tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i utvrđeno da je ništava izjava tužioca od 14.03.2014. godine u kojoj se saglasio da poslodavac izvrši obustavu neotplaćenog iznosa zajma od njegove otpremnine i odredba člana 4. Sporazuma o prestanku radnog odnosa broj ... od ...2016. godine i tuženi obavezan da tužiocu AA na ime manje isplaćene otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa isplati iznos od 72.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15.01.2017. godine do isplate, kao i tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se utvrdi da je ništava izjava tužioca od 14.03.2014. godine u delu u kom se saglasio da poslodavac izvrši obustavu neotplaćenog iznosa zajma od njegove otpremnine i odredba člana 4. Sporazuma o prestanku radnog odnosa tužioca broj ... od ...2016. godine i tuženi obavezan da tužiocu BB na ime manje isplaćene otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.01.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog i trećeg izreke, koji se odnose na zahteve tužilaca AA i BB da se utvrdi da je u preostalom delu ništava izjava tužilaca od 14.03.2014. godine, data povodom zajma, i u tom delu žalba tužilaca odbijena kao neosnovana. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude, i to tako da je obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 56.380,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupku u iznosu od 53.380,00 dinara, u roku od osam dana od dana prijema presude.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP i utvrdio da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, među parničnim strankama nije sporno da je tužiocu AA po osnovu Odluke o beskamatnom zajmu zaposlenog broj 2-01-1777 od 13.03.2014. godine isplaćen iznos od 72.200,00 dinara, a tužiocu BB iznos od 50.000,00 dinara, na ime odobrenog zajma. Tužioci su tuženom u toku 2016. godine vratili navedeni zajam i to tako što im je obračunska služba tužene novčanu isplatu izvršenu tokom 2016. godine umanjila za navedeni iznos. Iz isplatne liste tužioca AA za decembar 2016. godine utvrđeno je da je prilikom isplate ugovorene stimulativne naknade od 1.850.544,00 dinara ista umanjena za iznos zajma od 72.200,00 dinara, a iz isplatne liste tužioca BB za decembar 2016. godine da je prilikom isplate ugovorene stimulativne naknade od 1.850.544,00 dinara ista umanjena za iznos zajma od 50.000,00 dinara. Tužiocima su isplaćeni iznosi otpremnine od po 342.468,00 dinara u punom iznosu, bez odbitaka. Tužiocima je, dakle, tokom 2016. godine izvršena isplata dve vrste primanja, i to: stimulativne naknade ugovorene Sporazumom o prestanku radnog odnosa i otpremnine shodno članu 119. stav 1. tačka 1) Zakona o radu, prilikom odlaska u penziju. Stimulativnu naknadu stranke su ugovorile, i to tužilac AA Sporazumom o prestanku radnog odnosa broj ... od ...2016. godine, a tužilac BB Sporazumom broj ... od ...2016. godine, s tim da su se tužioci saglasili, članom 4. Sporazuma, da im se prilikom isplate stimulativne naknade ista umanji za iznos svih dospelih i nedospelih novčanih obaveza koje imaju prema poslodavcu.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odlučio da odbije tužbene zahteve tužilaca, imajući u vidu da je na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da je otpremnina isplaćena tužiocima u punom iznosu prilikom odlaska u penziju, a izjave od 14.03.2014. godine i član 4. Sporazuma o prestanku radnog odnosa nisu u suprotnosti sa članom 123. Zakona o radu. S tim u vezi prvostepeni sud smatra da iz teksta izjave ne proizlazi da su se tužiocu odrekli dela otpremnine, niti da je takva izjava u suprotnosti sa članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

Drugostepeni sud je smatrao da je nižestepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo u delu u kome je preinačio prvostepenu presudu. Po stanovištu tog suda, otpremnina je jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa koje se zaposleni, u smislu člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije ne može odreći. Iz tog razloga, po stanovištu drugostepenog suda, izjave tužilaca od 14.03.2014. godine i član 4. Sporazuma o prestanku radnog odnosa su protivni prinudnim propisima i ne mogu proizvoditi pravna dejstva.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda o pravnoj prirodi stimulativne naknade kao otpremnine i ništavosti izjava tužilaca, odnosno člana 4. Sporazuma o prestanku radnog odnosa, prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Prema članu 123. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 75/14), poslodavac može novčano potraživanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima utvrđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Saglasno članu 105. stav 3. navedenog zakona, otpremnina isplaćena u skladu sa članom 158. tog zakona ne smatra se zaradom.

Sledstveno izloženom, tuženi je iznos odobrenog zajma mogao uz pristanak tužilaca odbiti samo od njihovih zarada, ali ne i stimulativnih naknada. Suprotno navodima revizije, stimulativna naknada ima karakter otpremnine jer je tužiocima isplaćena po osnovu sporazuma o prestanku radnog odnosa, zaključenih u cilju sprovođenja plana optimizacije (smanjenja) broja zaposlenih. Takvih naknada tužioci se nisu mogli odreći, pa su zato ništave izjave od 14.03.2014. godine i član 4. zaključenih sporazuma o prestanku radnog odnosa od 19.12.2016. godine i od 20.12.2016. godine, čijim potpisivanjem su se tužioci saglasili da se iznos zajma odbije od stimulativne naknade. To dalje znači da tuženi, tek nakon isplate stimulativne naknade, ima mogućnost da tužbom ili na drugi način od tužilaca potražuje isplatu zajma, ali ni u kom slučaju ne može po tom osnovu umanjiti njihovu stimulativnu naknadu (otpremninu).

Iz navedenih razloga, Vrhvni kasacioni sud je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu čl. 153. i 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Džakula,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić