Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 7. i 8. istog zakona, na koji se sadržinom revizije ukazuje. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana. Navodi revizije u vezi sa činjenicama ne uživaju značaj, imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP, izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog, na radnom mestu ... u Odeljenju ..., po osnovu ugovora o radu broj ... od 08.11.2007. godine i pripadajućih aneksa. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ... od 25.12.2018. godine tuženi je tužiocu otkazao navedeni ugovor o radu iz razloga predviđenih odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. i 2. i člana 199. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, zbog povrede radne obaveze nesavesnim i nemarnim izvršavanjem radne obaveze i zloupotrebom položaja i prekoračenjem ovlašćenja, koje je tužilac izvršio tako što je u periodu od aprila do septembra 2018. godine, u dogovoru sa zaposlenim BB, iz centralnog magacina tuženog uzimao bronzane elemente smeštene u žičani kavez i prodavao ih na otpadima sekundarnih sirovina, a novac dobijen prodajom delio sa BB, kome je takođe otkazan ugovor o radu. Rešenje o otkazu je doneto na osnovu izjava tužioca, svedoka BB, BB, GG i izveštaja o učinjenoj povredi radne obaveze neposrednog rukovodioca DD. Prema tom izveštaju, tužilac je nesavesnim i nemarnim radom i zloupotrebom položaja, vršeći poslove rukovaoca ..., iz centralnog magacina i kaveza zajedno sa BB uzimao bronzane delove i smeštao ih u putničko vozilo parkirano na prostoru poslovnog objekta „Servis“, a zatim odvozio na otpad sekundarnih sirovina i prodavao zajedno sa BB. Vrednost bronzanih elemenata koji nedostaju u magacinu iznosi 973.279,80 dinara sa PDV-om. Tužiocu je 28.11.2018. godine uručeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje upozorenje se nije izjasnio. Tuženi je protiv tužioca i BB podneo krivične prijave zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. Krivičnog zakonika. Do otkrivanja povrede na radu došlo je tako što su radnici u magacinu utvrdili nedostatak čaura od bronze i o tome obavestili rukovodioca skladišta DD, koji je sa rukovodiocem Odeljenja za bezbednost, a po odobrenju direktora, preduzeo radnje kojima je utvrđeno da se sporni elementi iz magacina nalaze na otpadu sekundarnih sirovina i da ih je otpadu prodao svedok DD. Imenovani je sve to priznao u svojoj izjavi od 28.09.2018. godine i dopuni izjave od 01.10.2018. godine. Tužilac je u svojoj izjavi od 01.10.2018. godine potvrdio te navode. Tužiocu je rešenje o otkazu ugovora o radu uručeno putem oglasne table.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca za poništaj navedenog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad neosnovan, jer je tužilac svesno i svojom krivicom zajedno sa drugim zaposlenim prisvajao delove koji su bili u vlasništvu tuženog i prodavao ih na otpadu sekundarnih sirovina, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 2. Zakona o radu. Kako je pre otkaza ugovora o radu tuženi pisanim putem tužioca upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, to je predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, jer je tuženi u potpunosti poštovao proceduru za otkaz koja je propisana Zakonom o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak nižestepenih sudova zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Članom 179. stav 2. tačka 1. i 2. („Službeni glasnik RS“, broj 24/05...75/14) propisano je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja.

Članom 15. Ugovora o radu broj ... od 08.11.2007. godine, propisano je da za povrede radne obaveze utvrđene zakonom i Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu, odnosno izreći meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoji olakšavajuća okolnost ili da povreda radne obaveze nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos u trajanju od jednog do tri radna dana.

Kod utvrđenog da je tužilac u svojoj izjavi od 01.10.2018. godine priznao da je zajedno sa drugim zaposlenim iz magacina iznosio predmete u vlasništvu tuženog, a zatim sa njim delio novac ostvaren prodajom na otpadu sekundarnih sirovina, to jasno proizlazi da na strani tužioca postoji krivica za povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret. Zbog navedenog, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 2. Zakona o radu u vezi sa članom 15. Ugovora o radu od 08.11.2007. godine, budući da je kao zaposleni sa dugogodišnjim iskustvom postupio suprotno internim aktima tuženog sa kojima je bio upoznat. Bez uticaja na drugačiju odluku su navodi revizije o broju i količini predmeta koji su nestali iz magacina, kao i od kog materijala su isti sačinjeni, kod utvrđenog da je tužilac priznao da je, koristeći svoj položaj rukovaoca ... sa pristupom centralnom magacinu, iznosio predmete u vlasništvu tuženog radi prodaje i prisvajanja novca ostvarenog na taj način, što su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Kako je pre otkaza ugovora o radu tuženi pisanim putem tužioca upozorio na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu, te imajući u vidu sve prethodno navedeno, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179. Zakona o radu i člana 15. Ugovora o radu kada su ocenili da je tužbeni zahtev neosnovan, te da je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito.

Ovaj sud je prilikom donošenja odluke imao u vidu i ostale navode revizije, ali je ocenio da su neosnovani, jer suštinski predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u žalbi protiv prvostepene presude, a ove navode je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane i za tu ocenu dao jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud. Između ostalog, revizija osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i stavlja primedbe na ocenu dokaza iz člana 8. ZPP, zbog kojih se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković