Tužena je podnela blagovremenu reviziju kojom pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

U reviziji, tužena se označila sa OTP Banka Srbija AD Beograd usled promene poslovnog imena.

Vrhovni kasaioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br 72/2011 ... 18/2020) i odlučio da je revizija tužene osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Bitne povrede parničnog postupka na koje se revident poziva, iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku nisu relevantne za odlučivanje o reviziji, jer nisu zakonom predviđen revizijski razlog po odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Međutim, prvostepena presuda u prvom stavu izreke, kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu za poništaj rešenja tuženog o prestanku radnog odnosa tužiocu kao i pobijana drugostepena presuda u odnosnom delu, donete su pogrešnom primenom materijalnog prava.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana presuda, utvrđenom od strane prvostepenog suda, tužilac je kod tužene zasnovao radni odnos ugovorom o radu od 01.10.2014. godine počev od 19.08.2013. godine, na neodređeno vreme, na radnom mestu ... . Tužena je donela Odluku o ekonomsko organizacionim promenama EB ../16 dana 07.06.2016. godine, kojom se vrši reorganizacija kod tužene, tako što se ukidaju određeni organizacioni delovi, a osnivaju novi, ukidaju ili uvode određeni poslovi – radna mesta, a na postojećim radnim mestima smanjuje ili povećava broj izvršilaca, u skladu sa potrebama procesa i organizacije rada. Tom odlukom je ukinuto radno mesto ... u ekspozituri ... (Sektor za rad sa stanovništvom) na kom je tužilac bio jedini izvršilac. Odlukom o izmeni i dopuni Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta tužene EP ../16 od 07.06.2016. godine nije predviđeno radno mesto ... u ekspozituri ... . Odredbom člana 52. stav 5. tačka 1. Pravilnika o radu tužene od 29.08.2014. godine je propisano da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odlukom tužene broj EB ../16 od 15.06.2016. godine je određeno da će se primenom kriterijuma rezultati rada oceniti svi zaposleni na poslovima koji su ukinuti i na kojima je smanjen broj izvršilaca, radi rasporeda na nova radna mesta, a zaposleni sa najnižom ocenom kojima ne bude moguće ponuditi raspored na druge poslove, biće proglašeni tehnološkim viškom. Naloženo je HR direkciji da sprovede postupak ocenjivanja rezultata rada za period od 01.01.2016. godine do donošenja ove odluke, određeno da će prednost imati zaposleni koji ostvaruju bolje rezultate rada, u slučaju jednake ocene primeniće se dopunski kriterijum – dužina staža osiguranja na radu kod tužene, kada će prednost imati zaposleni sa dužim stažom osiguranja. Tužena će u skladu sa ovom ocenom izvršiti raspoređivanje zaposlenih, a u slučaju odbijanja rasporeda zaposlenom će biti otkazan ugovor o radu, bez isplate otpremnine. Utvrđeno je da ne postoji obaveza donošenja programa rešavanja viška zaposlenih. Tužena nije ocenila tužioca, već je rešenjem tužene broj .. od 28.06.2016. godine tužiocu otkazan ugovor o radu i isplaćena mu je otpremnina 28.06.2016. godine. U obrazloženju rešenja, između ostalog, navedeno da tužena nije mogla da obezbedi tužiocu drugi posao, jer nije bilo nepopunjenih radnih mesta koja su mu mogla biti ponuđena.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja su nižestepeni sudovi zaključili da je tužbeni zahtev za poništaj rešenja tužene od 28.06.2016. godine osnovan, jer je tužena propisala obavezu ocenjivanja svih zaposlenih na radnim mestima koja su ukinuta i na kojima je smanjen broj izvršilaca, iz razloga njihovog raspoređivanja na druga radna mesta, s tim da će zaposleni sa najnižom ocenom kojima ne bude moguće ponuditi raspored na druge poslove biti proglašeni tehnološkim viškom, a nije sproveo postupak ocenjivanja tužioca u skladu sa tom odlukom. Kako tužena nije postupila u skladu sa navedenom odlukom, odnosno nije ocenila tužioca po kriterijumu rezultata rada, smatraju da je bez značaja navod tužene da je jedina svrha ocenjivanja - radi rešavanja viška zaposlenih ukoliko postoje slobodna radna mesta na kojima ih je moguće rasporediti, dok u slučaju tužioca radno mesto je ukinuto, na tim poslovima je on bio jedini izvršilac, a nije postojalo upražnjeno radno mesto na koga je tužioca bilo moguće rasporediti, ni na udaljenosti do 50 kilometara od mesta rada. Ovo s toga, što sudovi smatraju da su samo zaposleni koji su ocenjeni najnižom ocenom i kojima nije bilo moguće ponuditi raspored na druge poslove prema navedenoj odluci tužene mogli biti proglašeni tehnološkim viškom.

Osnovani su navodi revizija o pogrešnoj primeni materijanog prava od strane nižestepenih sudova zbog sledećeg.

Prema odredbi člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je utvrdila da je usled ekonomskih i organizacionih promena kod nje prestala potreba za obavljanjem poslova na radnom mestu ... i takvo radno mesto nije predvidela Pravilnikom o sistematizaciji i organizaciji radnih mesta. Na tom radnom mestu je tužilac bio jedini izvršilac. Prema tome, nije postojala potreba za primenom kriterijuma kojima bi se uporedio sa drugim zaposlenim i utvrdilo da je za radom tužioca prestala potreba, jer je bio jedini izvršilac na poslovima za čijim obavljanjem je prestala potreba.

U ovoj parnici nije bilo osporavano da kod tužene nije postojalo upražnjeno radno mesto na koje bi bilo moguće rasporediti tužioca, ni na udaljenosti od 50 kilomera. Ne stoje razlozi nižestepenih sudova da je u takvim okolnostima tužena bila u obavezi da vrednuje rezultate rada tužioca radi rasporeda na nova radna mesta, u konkurenciji sa drugim zaposlenima, da bi se proglasio za tehnološki višak. Ovo baš stoga što nije bilo odgovarajućeg radnog mesta za tužioca u skladu sa odredbom člana 171. i 173. Zakona o radu, u smislu da postoji odgovarajuće radno mesto na udaljenosti do 50 kilometara od mesta u kome tužilac radi, radi premeštaja na odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada, za koje bi bio u konkurenciji sa drugim zaposlenima.

Prema tome, rešenje tužene o otkazu ugovora o radu tužiocu je zakonito, u skladu je sa odredbom citiranog člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, Pravilnikom tužene i odlukama koje je donela u sprovođenju ekonomsko organizacionih promena.

To su razlozi zbog kojih je osnovana revizija tužene, te je revizijski sud preinačio pobijanu prvostepenu presudu i u odnosnom delu drugostepenu presudu, tako što je odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja tužene o prestanku radnog odnosa tužiocu, kao neosnovan.

Kako je o preostalom delu tužbenog zahteva prekinut postupak do okonačanja revizijskog postupka, u daljem toku postupka biće odlučeno o troškovima celog postupka, po odredbi člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić