Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu ZPP) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom došlo do propusta u primeni ili pogrešne primene koje od odredaba zakona, pa nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se u reviziji tužilje ukazuje.

U pravnosnažno okončanom postupku utvrđeno je da je tužilja bila u radnom odnosu kod tužene po osnovu ugovora o radu od 20.07.2006. godine na poslovima šefa računovodstva. Direktor tužene je 26.05. 2011. godine doneo je zaključak o pokretanju disciplinskog postupka protiv tužilje, zbog osnovane sumnje da je učinila lakšu povredu radne obaveze iz člana 6. stav 1. tačka 7. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih, kao i težu povredu radne obaveze zaposlenih iz člana 141. stav 1. tačka 14. Zakonona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Nakon održane javne rasprave, direktor tužene doneo je rešenje broj ../11 od 20.10.2011. godine kojim je tužilja oglašena krivom za izvršenu lakšu povredu radne obaveze iz člana 6. stav 1. tačka 7. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih koja se odnosi na nedostojno, uvredljivo ili na drugi način neprimereno ponašanje prema drugom zaposlenom u školi, učenicima, roditeljima ili drugim strankama i za učinjenu težu povredu radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 14. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koja se odnosi na neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje poslova u toku rada, a zbog koje povrede je tužilji, shodno članu 143. stav 4. navedenog zakona, izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa. U obrazloženju rešenja navedeno je da je tužilja, suprotno Opštem aktu o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta zaposlenih kod tužene 02 br. ../10 i Pravilnika o organizaciji i vođenju budžetskog računovodstva broj ../09, propustila da rukovodi službom računovodstva i kontroliše obračun plata za period od septembra 2010. godine do marta 2011. godine, zbog čega je BB neosnovano primala platu za period od 15.09.2010. godine do februara 2011. godine, kao i što joj je i plata za septembar mesec 2010. godine obračunata za puno radno vreme iako je radila 80% radnog vremena. Radni odnos BB prestao je na osnovu rešenja ../10, koje je tužilji uručeno lično, putem dostavne knjige pod brojem .. od 01.10.2010. godine, koji prijem je tužilja i potpisala. Takođe, povodom učinjene lakše povrede radne obaveze koja je tužilji stavljena na teret, navodi se da se tužilja dana 18.02.2011. godine znatno povišenim tonom obratila zaposlenoj na mestu administrativnog radnika sa pogrdnim rečima, kao i da je dana 17.05.2011. godine imala zntno povišen ton prema direktoru škole, upućujući joj pogrdne reči. Rešenjem Školskog odbora tužene broj ../11 od 23.11.2011. godine odbijen je prigovor tužilje i potvrđeno je rešenje od 20.10.2011. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje za poništaj kao nezakonitog rešenja tužene od 20.10.2011. godine kojim je tužilji izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i rešenja tužene od 23.11.2011. godine kojim je odbijen prigovor tužilje, kao i zahtev za vraćanje na rad. U sprovedenom postupku utvrđeno je da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret, jer nije u skladu sa propisanom procedurom i na odgovarajući način izvršavala svoje radne obaveze, što je aktima poslodavca previđeno kao teža povreda radne obaveze za koju je propisana mera prestanak radnog odnosa, zbog čega su se stekli uslovi za izricanje disciplinske mere prestanak radnog odnosa. Donošenju osporenog rešenja tužene od 20.10.2011. godine prethodio je disciplinski postupak u kom je utvrđena krivica tužilje za učinjenu težu povredu radne obaveze i koji je sproveden zakonito i u skladu sa opštim aktima tužene.

Vrhovni kasacioni sud smatra da se revizijom tužilje neosnovano ukazuje da je pobijana presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Na zaposlene u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja primarno se primenjuje poseban propis – Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ broj 72/09 ... 55/13), a supsidijarno u pogledu pitanja koja nisu regulisana Zakon o radu, kao matični zakon u oblasti rada.

Odredbom člana 141. stav 1. tačka 14. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja teža povreda radne obaveze zaposlenog u ustanovi je i neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno izvršavanje poslova. Odredbom člana 142. stav 1. istog zakona predviđeno je da direktor ustanove pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog, dok su odredbom člana 143. prestanak radnog odnosa i novčana kazna predviđene kao mere za povredu radne obaveze.

Pravilnikom o organizaciji i vođenju budžetskog rukovodstva tužene bliže su uređena organizacija računovodstvenih poslova, interni računovodstveni i kontrolni postupci, odgovornost za finansijske izveštaje, ispravnost i sastavljanje računovodstvenih isprava, poslovnih knjiga. Članom 2. ovog pravilnika propisano je da se za obavljanje poslova budžetskog računovodstva organizuje služba za računovodstvo i finansije kojim rukovodi rukovodilac službe (šef računovodstva), u okviru kojih obavlja, između ostalog, i poslove obračun zarada.

Tuženi je, donoseći osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa i rešenje kojim je odbijen prigovor tužilje u svemu postupao u skladu sa odrebama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, opštih akata i Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti zaposlenih, poštujući u svemu propisanu proceduru. Tužilja je svojim ponašanjem – nesavesnim, neblagovremenim i nemarnim izvršavanjem poslova u toku rada - propustom da pravilno vrši kontrolu i obračun isplate zarada, odnosno da obustavi isplatu zarade licu koje više nije u radnom odnosu, učinila težu povredu radne obaveze za koju je propisana disciplinska mera prestanak radnog odnosa. Zato su osporena rešenja doneta u svemu u skladu sa zakonom, zbog čega nema mesta poništaju istih kao nezakonitih.

Kako je neosnovan zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa, pravilno je odbijen zahtev tužilje za vraćanje na rad, s obzirom na akcesorni karakter tog zahteva.

Stoga su bez uticaja su na drugačiju odluku revizijski navodi tužilje da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za izricanje disciplinske mere prestanak radnog odnosa, obzirom da povreda koja joj je stavljena na teret – propuštanje da rukovodi službom računovodstva, nije propisana kao teža povreda radne obaveze. Ovo stoga što je osporenim rešenjem tužilji stavljena na teret teža povreda radne obaveze-neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje poslova u toku rada, učinjena u vršenju poslova obračuna zarade za zaposlenu BB, koji su po opštem aktu tuženog u opisu tužiljinih poslova.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu stava 2. istog člana, jer se u reviziji ponavljaju žalbeni razlozi koji u potpunosti i detaljno kao neosnovane cenio drugostepeni sud.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić