U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Danijele Nikolić i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Milojković advokat iz ... protiv tuženog Dom zdravlja „Petrovac na Mlavi“, koga zastupa Opštinsko pravobranilaštvo, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2271/19 od 30.06.2020. godine, u sednici veća održanoj 30.06.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2271/19 od 30.06.2020. godine tako što se odbija kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P1 16/18 od 23.04.2019. godine.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom nadoknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, u roku od osam dana od dana dostavljanja presude.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P1 16/18 od 23.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 31.05.2017. godine, te da se obaveže tuženi da tužioca – zaposlenog vrati u radni odnos, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom plati troškove postupka u iznosu od 180.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog sud u Kragujevcu broj Gž1 2271/19 od 30.06.2020. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P1 16/18 od 23.04.2019. godine, usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 31.05.2017. godine koji je doneo direktor tuženog Doma zdravlja „Petrovac na Mlavi“ i obavezan je tuženi da tužioca – zaposlenog vrati u radni odnos u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude kao i da tužiocu plati troškove parničnog postupka u iznosu od 246.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. u vezi člana 441. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13- US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koje se revizijom ukazuje, jer drugostepeni sud u postupku odlučivanja o žalbi nije pogrešno primenio odredbe tog zakona, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju ... i, sa tuženim je 17.11.2014. godine zaključio ugovor o radu na određeno vreme radi zamene radnika koji je u to vreme bio na bolovanju preko 30 dana. Po navedenom ugovoru tužilac je obavljao rad do 07.01.2015. godine, kada je doneto rešenje o prestanku radnog odnosa jer se zaposleni koga je tužilac menjao vratio na rad. Dana 08.01.2015. godine, parnične stranke zaključile su novi ugovor o radu na određeno vreme u smislu člana 37. Zakona o radu, a koji ugovor je u toku trajanja radnog odnosa izmenjen aneksima ugovora od 22.07.2015. godine i 21.01.2016. godine u pogledu poslova koje će tužilac obavljati, radnog vremena i visine zarade. Ugovorom o radu od 08.01.2015. godine nije preciziran datum do kada će radni odnos tužioca trajati. Dana 31.05.2017. godine tuženi je doneo rešenje kojim se tužiocu otkazuje ugovor o radu od 08.01.2015. godine zbog smanjenja obima posla i usklađivanja broja radnika sa kadrovskim planom za 2017. godinu, donetim od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Podnetom tužbom tužilac je tražio poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj .. od 31.05.2017. godine i vraćanje na rad.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je rešenje o otkazu ugovora o radu u svemu pravilno i zakonito sa obrazloženjem da je tuženi sa tužiocem zaključio ugovor o radu na određeno vreme u smislu člana 37. Zakona o radu, a čiji karakter u pogledu vremena trajanja (na određeno vreme) nije promenjen kasnije zaključenim aneksima tog ugovora, pa kako se rad na određeno vreme zasniva radi obavljanja poslova u određenom periodu, ukoliko postoji potreba za radnim angažovanjem radnika, a u situaciji kada je kod poslodavca prestala potreba za radom zbog smanjenja obima posla, kao u konretnom slučaju, ugovor o radu na određeno vreme se može otkazati i pre predviđenog roka, zbog čega nema mesta poništaju istog kao nezakonitog.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužioca, zaključio da je na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo i preinačio prvostepenu presudu tako što je usvojio tužbeni zahtev tužioca u celosti, sa obrazloženjem da je zaključen ugovor o radu od 08.01.2015. godine, u kom nije utvrđeno vreme na koje se ugovor zaključuje (iako je u ugovoru navedeno da se radni odnos zaključuje na određeno vreme – član 37. Zakona o radu) i da je tužilac stupanjem na rad kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, dejstvom zakonske pretpostavke propisane članom 31. stav 2. Zakona o radu.

Osnovano se u reviziji tužene ukazuje da drugostepeni sud nije pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev.

Zakonom o budžetskom sistemu, čije su norme obavezujuće i za tuženu, te Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“ broj 108/13), koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa, kao i kasnijim izmenama i dopunama, članom 27e stav 34. propisano je da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, odnosno do 31.12.2017. godine. Izuzetno od stava 34. ovog člana radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Članom 105. istog Zakona propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.

U kontekstu navedenih zakonskih odredbi, u odnosu na tuženog, kao korisnika javnih sredstava, primenjuje se pored Zakona o radu i Zakon o budžetskom sistemu, čijim odredbama je propisana zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta. Takođe, ove odredbe su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, a što sledi iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Polazeći od toga, u konkretnom slučaju se imaju primeniti odredbe Zakona o budžetskom sistemu, pa kako je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni u vreme nastanka spornog odnosa između stranaka, bilo zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta, osim u izuzetnim slučajevima, uz saglasnost nadležnog organa Vlade, revizija tuženog je usvojena, a drugostepena presuda preinačena. Tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme 08.01.2015.godine, koji ugovor je produžavan aneksima ugovora o radu, da je poslove ... obavljao do 31.05.2017.godine, kada mu je tuženi otkazao ugovor o radu usled smanjenja obima posla i prestanka potrebe za radnim angažovanjem, a kod činjenice da nije bilo prethodno pribavljena saglasnost tela Vlade, to je suprotno zaključku drugopstepenog suda, rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu u doneto u svemu u skladu sa zakonom zbog čega nema mesta poništaju istog.

Tuženi je uspeo u postpuku po reviziji zbog čega mu na osnovu člana 153. i 154. ZPP pripadaju troškovi na ime sastava revizije u iznosu od 33.000,00 dinara.

Na osnovu iznetog, primenom člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka obzirom da odgovor na reviziju nije obavezan ni nužan u postupku po vanrednom pravnom leku, u smislu člana 154. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke, shodno članu 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić