Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev2 712/06
16.05.2006. godina
Beograd

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Slijepčevića, predsednika veća, Nadežde Radević, Slobodana Spasića, Ljiljane Ivković-Jovanović i Snežane Andrejević, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA, koju zastupa AB, advokat, protiv tužene Ordinacije opšte stomatologije \"BB", vlasnika VV, koju zastupa BA, advokat, radi poništaja odluke o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. I br. 1074/05 od 07.10.2005. godine, u sednici veća održanoj dana 16.05.2006. godine doneo je

R E Š E NJ E

Revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. I br. 1074/05 od 07.10.2005. godine ODBIJA SE kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P 1 br. 163/04, od 25.11.2004. godine odbačena je tužba za poništaj odluke tužene od 18.04.2002. godine, kojom je tužilji otkazan ugovor o radu kod tužene sa danom 18.04.2002. godine, kao neblagovremena, a tužilja obavezana da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 35.400,00 dinara.

Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 1 br.1074/05 od 07.10.2005. godine, žalba tužilje je odbijena kao neosnovana, a prvostepeno rešenje potvrđeno.

Protiv navedenog drugostepenog rešenja tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravilnost pobijanog drugostepenog rešenja na osnovu člana 400. stav 1, u vezi člana 386. ZPP (“Službeni list SFRJ” br. 4/77…) koji se primenjuje na osnovu člana 491. stav 1. i 4. ZPP (“Službeni glasnik RS” br. 125/04) i ustanovio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je dana 18.04.2002. godine donela odluku o otkazu ugovora o radu, kojom je konstatovano da tužilji prestaje radni odnos kod tužene zaključno sa 18.04.2002. godine. Ovu odluku tužilja je primila 19.04.2002. godine.

Odredbama člana 122. stav 1. i 2. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” br. 70/01 i br. 74/01) predviđeno je da protiv odluke kojom je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni ili sindikat ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora je 15 dana od dana dostavljanja odluke, odnosno saznanja za povredu prava. U konkretnom slučaju, obzirom na datum kada je tužilja primila odluku tužene, rok je isticao 06.05.2002. godine. Tužilja je predala tužbu na poštu preporučenom pošiljkom dana 07.05.2002. godine, što znači po protoku zakonskog roka. Zbog toga je tužba pravilno odbačena kao neblagovremena.

Revizijski navodi nisu osnovani.

Rok za podnošenje tužbe u radnom sporu je materijalno pravni prekluzivni rok čijim protekom radnik gubi pravo da traži sudsku zaštitu. Na računanje takvog roka ne primenjuju se odredbe člana 112. stav 4. ZPP. Zato je bez uticaja okolnost što je zadnji dan roka pao na dan kada sud ne radi (Uskrs), jer se ne može produžiti do isteka prvog narednog radnog dana, kako to smatra revident.

Neosnovano je i pozivanje revidenta na odredbe člana 165. stav 5. sada važećeg ZPP kojim je predviđeno da se odredbe stava 4. tog člana (koje su identične stavu 4. člana 112. bivšeg ZPP), primenjuju i na rok u kome se po posebnim propisima mora podići tužba, kao i na rok zastarelosti potraživanja ili nekog drugog prava, pošto ranije važeći Zakon o parničnom postupku koji se ovde primenjuje, takvu odredbu nije sadržao.

Pošto ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 393, u vezi člana 400. stav 4. ZPP.

Predsednik veća – sudija,

Dragiša Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

nn