Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca sa predlogom da se revizija odbije.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu „saradnik za odnose sa klijenitima“ po osnovu ugovora o radu od 20.05.2015. godine, kada mu je pobijenim rešenjem ugovor o radu otkazan na osnovu člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. i 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, članova 46.tačka 1. i 48. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog. Otkaznim rešenjem od 17.03.2016. godine, stavljeno mu je na teret da je u periodu od 11.06.2015. godine do 30.12.2015. godine, učinio više povreda radne obaveze pored ostalog: sredstva kredita puštena pre skiniranja ugovora o kreditu informacionom sistemu banke; neblagovremeno odlaganje odluke o odobravanju kredita u kreditni elektronski dosije klijenata; dozvoljeno prekoračenje odobreno je bez provere klasifikacije klijenta u informacionom sistemu banke i drugo, kao i povredu radne discipline-neblagovremeno izvršavanje poslova koji su mu povereni ugovorom o radu. Tužilac nije poštovao Proceduru za odobravanje dozvoljenog prekoračenja na dinarskom tekućem računu od 30.10.2012. godine, kojom je propisano da se skeniranje mora uraditi najkasnije dva dana od dana odobravanja dozvoljenog prekoračenja. Prilikom obavljanja svakodnevnog posla, tužilac nije poštovao pravila poslodavca u vezi sa ispunjavanjem svojih ugovorenih obaveza iz radnog odnosa, već je svesno kršio interna akta banke. Ignorisao je poruke koje je poslodavac postavio u informacionom sistemu banke. Tužilac je imao praksu da ne formira elektronska dosijea kod onih proizvoda i usluga koji se odobravaju na nivou filijale kod dozvoljenih prekoračenja i paketa računa. Takođe je utvrđeno da je neposredni rukovodilac tužiocu uputio mejl u septembru 2015. godine, u kojem je naveo da je prilikom kontrole dokumentacije uočio dve stvari koje se ponavljaju u radu tužioca i koje je potrebno da koriguje i to nepoštovanje u skeniranju dokumentacije i da fajlovi u elektronskom dosijeu moraju imati nazive. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno upozorenje od 17.02.2016.godine, o razlozima za otkaz. Tužilac je u izjašnjenju na upozorenje naveo da je delimično saglasan sa povredama koje mu se stavljaju na teret.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu inicijativu poslodavca zbog toga što je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze i nije poštovao radnu disciplinu, odnosno ponašao se suprotno pravilima propisanim pravilnikom, procedurom i upustvom poslodavca.

Prema članu 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05, 54/09 i 75/14) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.), ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5.). Prema članu 179. stav 3. tačka 8. istog zakona, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca,odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema članu 46. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog od 24.10.2014. godine, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu u slučaju da zaposleni svojom krivicom učini povredu sledećih radnih obaveza i to: 1) nepoštovanje odluka, pravilnika procedure i upustvo poslodavca. Članom 48. predmetnog kolektivnog ugovora sa aneksom, propisano je da osim u slučajevima propisanim Zakonom o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to: 1) odbijanje izvršenja ili neblagovremeno izvršavanje poslova ili naloga rukovodioca.

Postupajući suprotno navedenim pravilima tužilac je iskazao nemarno i nesavesno ponašanje, a posao je obavljao u suprotnosti sa radnom etikom. Stoga su i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda bili ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, jer je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. u vezi člana 46. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog i nije poštovao radnu disciplinu iz člana 179. stav 3.tačka 8. Zakona o radu, u vezi člana 48. Kolektivnog ugovora tuženog, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Suprotno revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili niz povreda radne obaveze kršenjem internih akata banke ( sredstva kredita puštena pre skiniranja ugovora o kreditu informacionom sistemu banke; neblagovremeno odlaganje odluke o odobravanju kredita u kreditni elektronski dosije klijenata; dozvoljeno prekoračenje odobreno je bez provere klasifikacije klijenta u informacionom sistemu banke i drugo), a za otkaz ugovora o radu dovoljna jedna povreda. Zakonitost postupka i pobijanog otkaznog rešenja, od strane nižestepenih sudova pravilno je cenjena na osnovu odredbi važećeg Zakona o radu, a ponašanje tužioca je bilo suprotno opisu poslova tužiočevog radnog mesta i pravilima struke, pri čemu je on bio svestan svojih propusta u radu.

Neosnovani su revizijski navodi kojima se ukazuje da tuženi nije poštovao proceduru koju je propisao i da tužiocu nije prethodno (pre otkaza) ukazao na uočene propuste i omogućio mu da te nepravilnosti u radu otkloni. S obzirom da mu je neposredni rukovodilac uputio mejl u septembru 2015. godine i ukazao mu na dva propusta koji se ponavljaju u njegovom radu (nepoštovanje u skeniranju dokumentacije i da fajlovi u elektronskom dosijeu moraju imati nazive).

Zbog niza propusta u radu tužioca kao i zbog težine povrede radnih obaveza i radne discipline, Vrhovni kasacioni sud smatra da nema potrebe da se ocenjuju ostali revizijski navodi u pogledu postojanja ili nepostojanja konkretno navedenih propusta u radu tužioca, jer je jedna povreda radne obaveze, dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

U revizijskom postupku se raspravljaju pravna, a ne i činjenična pitanja, pa predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje jer to nije dozvoljeno prema članu 407. stav 2. ZPP. Osim toga, činjenice od značaja za presuđenje i dokazi za utvrđenje tih činjenica moraju biti istaknuti do zaključenja rasprave, a najkasnije i pod uslovima iz člana 372. stav 1. ZPP u žalbi.

Kako se revizijom ponavljaju žalbeni razlozi o kojima se izjasnio drugostepni sud, dajući argumente koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić