U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca M.P. iz M., Opština A., čiji je punomoćnik M.Đ., advokat iz A., protiv tuženog G.s. DOO A., čiji je punomoćnik D.P., advokat iz B., radi poništaja sporazuma o prestanku radnog odnosa, rešenja o prestanku radnog odnosa i ostvarivanja novčanih potraživanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3193/13 od 05.03.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 02.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca M.P. iz M., Opština A., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3193/13 od 05.03.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu, Sudska jedinica u Aleksincu P1 2278/13 od 06.08.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je poništen kao nezakonit sporazum o prestanku radnog odnosa broj 10-546/12 od 13.01.2012. godine zaključen između tužioca i tuženog, kao i rešenje broj 10- 547/12 od 13.01.2012. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos, pa je naloženo tuženom da tužioca vrati u radni odnos na poslove koje je obavljao pre prestanka radnog odnosa. Stavom drugim izreke je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime pripadajućih zarada za period od 14.01.2012. godine do 31.10.2012. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos od dana dospelosti pa do isplate i da tužioca prijavi na obavezno socijalno osiguranje i uplati poreze i doprinose na navedene iznose nadležnim fondovima po važećoj stopi na dan uplate, a stavom trećim izreke je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 77.100,00 dinara od presuđenja pa do isplate.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž1 3193/13 od 05.03.2014. godine, stavom prvim izreke, preinačio prvostepenu presudu tako što je tužbene zahteve tužioca odbio kao neosnovane, a stavom drugim izreke je preinačio odluku o troškovima parničnog postupka i obavezao tužioca da tuženom isplati iznos od 64.350,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je preko punomoćnika izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda na koju se revizijom ukazuje.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog, raspoređen na radno mesto šivača. Pisanim upozorenjem od 10.11.2011. godine upozoren je na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze u vidu neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih obaveza iz člana 73. tačka 1. Pravilnika o radu tuženog i člana 9. stav 5. tačka 1. Ugovora o radu. Dana 13.01.2012. godine tužilac je u prisustvu više lica potpisao sporazum o prestanku radnog odnosa i istog dana je doneto rešenje kojim mu je otkazan ugovor o radu primenom člana 177. Zakona o radu, uz pismeno obaveštenje o posledicama koje proizvodi sporazumni raskid radnog odnosa.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud kao neosnovan odbio tužbeni zahtev.

Naime, tužilac je zbog povrede radne obaveze pismeno upozoren 10.11.2011. godine i protiv njega je pokrenut disciplinski postupak, koji nije bio okončan u momentu potpisivanja osporenog sporazuma.

Kod nesporne činjenice da je tužilac bio upoznat da je protiv njega zbog učinjene povrede radne obaveze pokrenut postupak za otkaz ugovora o radu, kao i o posledicama sporazumnog prestanka radnog odnosa, neosnovano je ukazivanje u reviziji da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 62. Zakona o obligacionim odnosima. Iz navedenog sledi da tužilac prilikom potpisivanja pobijanog sporazuma nije bio u zabludi u pogledu sadržine pismena koje potpisuje, a za druge mane volje u smislu odredaba Zakona o obligacionim odnosima nisu pruženi dokazi.

Kako je tužiocu radni odnos zakonito prestao, to je neosnovan i njegov tužbeni zahtev za vraćanje na rad i naknadu štete u visini izgubljene zarade za traženi period.

Ostalim navodima revizije se pobija utvrđeno činjenično stanje i ocena izvedenih dokaza, što nije dozvoljeno u postupku po reviziji u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP, te ove navode Vrhovni kasacioni sud nije ni ispitivao.

Iz navedenih razloga je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević