.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 714/2015
22.04.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca J.V. iz V., čiji je punomoćnik A.A., advokat iz U., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju PVC profila i stolarije, građevinarstvo i promet robom V.V. d.o.o. V., koga zastupa punomoćnik P.M., advokat iz V., radi povrede prava iz radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2522/14 od 12.08.2014. godine, u sednici održanoj 22.04.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2522/14 od 12.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 113/14 od 27.02.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužioca 23.01.2004. godine, da se tužilac vrati na rad kao i da se tužiocu na ime izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu ili ugovoru o radu isplati odgovarajući novčani iznos koliko bude iznosio na dan isplate a koji se računa od 23.01.2004. godine uvećan za prosečan porez zarada i drugih primanja zaposlenih kod poslodavca za vreme u koje mu pripada naknada, kao i kamatu od dospeća svake pojedinačne obaveze pa do isplate kao i da tuženi na ime naknade štete uplati tužiocu doprinose za obavezno socijalno i penziono osiguranje počev od 23.01.2004. godine zaključno sa danom stupanja u radni odnos tužioca. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2522/14 od 12.08.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radnik tuženog na poslovima u proizvodnji na izradi venecijanera u pogonu stakla. Zajedno sa suprugom je 17.01.2004. godine došao u pogon stakla u 20,30 časova da izradi 14 venecijanera jer su mu bila potrebna dva slobodna radna dana odsustva zbog slave. Sa portirnice tuženog telefonom se javio svom neposrednom rukovodiocu. Tužilac je u pogon došao u neradni dan – subotu u 20 časova i 30 minuta, bez odobrenja rukovodioca. Rukovodiocu zaduženom za praćenje radnih naloga i davanja saglasnosti da se odrade hitni poslovi i kada tuženi ne radi, nije bilo poznato da tog dana treba neko od zaposlenih da radi. Zbog nepoštovanja radne discipline tužioca tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu stavljajući mu na teret da je svojim ponašanjem narušio organizaciju, bezbednosnu i komunikacionu disciplinu.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev za poništaj rešenja o otkazu.
Prema članu 101. stav 1. tačka 4. Zakona o radu koji se u ovom slučaju primenjuje (''Službeni glasnik RS'' 70/01, 73/01) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako ne poštuje radnu disciplinu odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Po članu 37. stav 1. istog zakona, na zahtev poslodavca zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (prekovremeni rad). Identična norma predviđena je u članu 43. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog.
Imajući u vidu da je, kako je to u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno, tužilac došao u pogon tuženog u neradni dan, radi odrađivanja izrade 14 venecijanera na ime čega bi dobio slobodne dane, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da ovakvo ponašanje tužioca predstavlja kršenje radne discipline. Naime, utvrđeno je da tuženi vikendom ne radi, a i ako radi subotom to se odvija u prepodnevnoj smeni. Tužilac je u neradni dan došao uveče bez naloga neposrednog rukovodioca, bez njegovog saznanja, bez odluke da je potrebno da se hitno odradi neki posao, i bez naloga neposrednog rukovodioca kao i bez obaveštenja neposrednog rukovodioca portiru na kapiji koji bi pustio radnike koji treba da rade u drugoj smeni ili da ostanu duže.
Opisano ponašanje predstavlja povredu radne discipline iz člana 101. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Suprotno revizijskim navodima, u postupku pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da tužilac nije imao odobrenje da radi kritičnog dana. Prema izjavi V.N. koji je poslovođa utvrđeno je da 17.01.2004. godine tužilac i njegova supruga nisu radili, da mu se tužilac u 20 časova i 30 minuta javio telefonom i rekao da je došao da uradi 14 komada venecijanera da ne bi dolazio na posao u ponedeljak zbog slave. Direktor prodaje ga je zvao u 21 čas i 30 minuta radi provere da li je on kao poslovođa naredio tužiocu da dođe na posao. N.V. je bio jasan kada je izjavio da tužiocu nije naredio dolazak na posao ovog dana. Prema izjavama Ž.M. i M.N., radnika službe obezbeđenja tuženog utvrđeno je da su kritičnog dana radili u trećoj smeni, i da su videli tužioca. U tom momentu je stigao i N.R., zamenik generalnog direktora tuženog, koji je naredio da tužilac i njegova supruga napuste preduzeće.
S obzirom da je utvrđeno da je tužilac učinio povredu radne discipline koja mu je stavljena na teret, a da je postupak sprovođenja otkaza sproveden u skladu sa Zakonom o radu (tužiocu je dostavljeno upozorenje na izjašnjenje kao i sindikatu), to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da nema uslova za poništaj tako donetog rešenja.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Ljubica Milutinović,s.r.
