Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2789/20 od 16.10.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđeno je rešenje sadržano u stavu prvom izreke prvostepene presude i žalbe tuženih u tom delu odbijena kao neosnovane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke tako što su odbijeni kao neosnovani zahtevi tužilje u celosti. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se obavežu tuženi da mu solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 94.505,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog Železnice Srbije za naknadu troškova prvostepenog parničnog postupka i postupka po žalbi. Stavom petim izreke obavezana je tužilja da tuženom isplati 6.000,00 dinara na ime troškova prvostepenog postupka. Stavom šestim obavezana je tužilja da tuženom Srbija Kargo isplati 18.133,00 dinara na ime naknade troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena kao redovna na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog Železnice Srbije AD Beograd raspoređena na radno mesto ... . Po izvršenim statusnim promenama tužilja je 01.09.2015. godine zaključila aneks broj .. ugovora o radu sa tuženim Srbija Kargo kojim je raspoređena na radno mesto ... . Tuženi Železnice Srbije zaposlenima nije isplaćivao naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora u linearnom iznosu niti je u obračunu zarada posebno iskazivao iznose isplaćene zaposlenima po ovom osnovu. Ovaj tuženi nije ni dostavio strukturu vrednosti jednog radnog sata u kojoj je prema Kolektivnom ugovoru tuženog uračunata naknada za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Iznosi dosuđeni prvostepenom presudom predstavljaju mesečne iznose naknade za ishranu u toku rada u visini 15% od prosečne mesečne zarade u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u visini 75% od prosečne mesečne zarade u republici prema poslednjem objavljenom podatku republičog organa nadležnog za poslove statistike a čiju visinu je prvostepeni sud utvrdio prema varijanti nalaza i mišljenja veštaka u kojoj je obračun utuženih naknada troškova izvršen prema Opštem kolektivnom ugovoru Republike Srbije koji je bio u primeni do 17.05.2011. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev zaključujući da tuženi na kome je teret dokazivanja nije dokazao da je vršio obračun i isplatu po osnovu obračuna naknade za ishranu u toku rada i regres prema visini koja je bila određena aneksom Kolektivnog ugovora JP Železnice (objavljenim u ''Službenom glasniku RS'' 4/06, i 46/11) odnosno primenom parametara koje je tuženi primenjivao prilikom obračuna ovih naknada.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda, ni u posebnim ni u opštim propisima ne postoji osnov za ostvarivanje prava tužioca na naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za sporni period jer nema odgovarajućeg Kolektivnog ugovora po kome bi to pravo moglo da se ostvari. Osim toga, propust poslodavca da u obračunu zarade iskaže podatke po osnovu naknade za ishranu i regresa za korišćenje godišnjeg odmora ne vodi zaključku da iznosi po ovim osnovima nisu isplaćeni tužiocu. Zbog toga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u celosti.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Posebni kolektivni ugovor nije utvrdio odnos zarada i ostalih primanja koje ulaze u zaradu, niti je to učinjeno ugovorom o radu iako im to pravo zakon priznaje. Posledice nejasnog opšteg akta ne sme da trpi zaposleni. Ako jača ugovorna strana (poslodavac) pripremi tekst ugovora (kao u ovom slučaju), nejasne ili nedovoljno određene odredbe tumače se u korist druge strane (član 100. ZOO). Kada opšti akt, ugovor o radu, a ni obračunska lista ne konkretizuju i ne vrše razdvajanje (tuženi ni veštaku o tome nije dostavio precizne podatke), ovo pravo tužiocu treba priznati (Zakon o radu ga priznaje u članu 118). Iz svih istaknutih razloga, imajući u vidu i da tuženi, na koga pada teret dokazivanja, nije do zaključenja glavne rasprave izvršio preciziranje i razdvajanje regresa i toplog obroka u strukturi zarade, ovi zahtevi tužioca su usvojeni, kao i zahtev za naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla, u skladu sa članom 118. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, prema kome zaposleni ima pravo na naknadu ovih troškova, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.

Visina regresa i toplog obroka može biti utvrđena veštačenjem na osnovu parametara iz ranijih opštih akata po osnovu zakonske ili sudske analogije, kao i na osnovu slobodne ocene bez veštačenja, ako se novčana obaveza ne može utvrditi odnosno može se utvrditi sa nesrazmernim teškoćama (član 232. ZPP).

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu čl. 153, 163. i 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je obavezao tuženog da tužiocu naknadi trošak sastava revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, čija je visina odmerena u skladu sa Advokatskom tarifom, takse na reviziju u iznosu od 3.800,00 dinara i takse na revizijsku odluku 5.700,00 dinara, sve odmereno prema važećoj AT i TT. Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe tuženog je potvrđena prvostepena presuda koja u sebi sadrži i rešenje o troškovima prvostepenog postupka koji su tužiocu dosuđeni.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić