U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vlaste Jovanović, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Predraga Trifunovića, članova veća, u radnom sporu AA iz ..., sada iz ..., ulica ... ..., koga zastupa punomoćnik Zoran Panić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, koga zastupa Republički javni pravobranilac, radi poništaja odluke o prestanku radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1.br.2759/10 od 27.09.2011. godine, u sednici održanoj 26.04.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1.br.2759/10 od 27.09.2011. godine i presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1.2029/10 od 09.06.2010. godine pa se poništavaju kao nezakonite odluka Disciplinskog suda MUP RS – disciplinskog veća br. 3 u Peći, br. 116-16/97 od 16.05.1997. godine i odluka Višeg disciplinskog suda br. 119/97 od 20.02.1998. godine i tužena obavezuje da tužioca reintegriše u proces rada na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima u roku od 8 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja.

Tužena se OBAVEZUJE da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 101.000,00 (stojednahiljada) dinara u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom izvršenja.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1.2029/10 od 09.06.2010. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio poništaj odluka organa tužene o prestanku radnog odnosa i reintegraciju u proces rada.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP (''Sl. glasnik RS'' br. 125/04...), pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. citirane odredbe na koju se u reviziji ukazuje.

Takođe su neosnovani revizijski navodi u kojima se ističe da je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda iz člana 361. stav 1. ZPP.

Dana 11.03.1997. godine protiv tužioca (policajca) odgovorno lice podnelo je disciplinsku prijavu zbog učinjene teže povrede radnih obaveza i dužnosti iz člana 50. stav 1. tačka 7. Zakona o unutrašnjim uslovima. Disciplinski sud MUP-a oglasio je krivim tužioca zato što je 10.03.1997. godine u 21,00 čas na ... u ... narušavao javni red i mir u alkoholisanom stanju... čime je učinio težu povredu radnih obaveza i dužnosti – ponašanje koje šteti ugledu službe i narušava međuljudske odnose u MUP-u iz člana 50. stav 1. tačka 7. Zakona o unutrašnjim poslovima pa mu je izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa (16.05.2007. godine). Viši disciplinski sud je žalbu tužioca odbio i prvostepenu presudu potvrdio dana 20.02.1998. godine. Disciplinski postupak je ukupno trajao duže od šest meseci, a manje od jedne godine. Tužilac je poučen da može podneti tužbu protiv drugostepene disciplinske presude nadležnom sudu u roku od 15 dana. On je blagovremeno podneo tužbu i parnični postupak nije okončan pravnosnažno do 30.06.2000. godine kada je u Službenom listu SRJ objavljena odluka Saveznog ustavnog suda o poništenju člana 55. stav 2. Zakona o unutrašnjim poslovima zbog nesaglasnosti sa pravilom o zastarelosti iz člana 59. Zakona o osnovama radnih odnosa (''Sl. list SRJ'' br. 29/96). Ovaj radni spor pravnosnažno je okončan donošenjem drugostepene presude 27.09.2011. godine.

Kod takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi smatraju da je tužilac odgovoran za učinjenu težu povredu radne dužnosti i da pokretanje i vođenje disciplinskog postupka nije zastarelo. S obzirom da je disciplinski postupak pravnosnažno okončan pre objavljivanja odluke Saveznog ustavnog suda od 30.06.2000. godine, to se na konkretan slučaj ne mogu primeniti pravne posledice nezakonitosti odluke iz člana 80. ranije važećeg Zakona o Saveznom ustavnom sudu.

Na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer nižestepeni sudovi poistovećuju pojam ''konačnog'' i ''pravnosnažnog''.

Pravni pojmovi ''konačnost'' i ''pravnosnažnost'' karakteristični su za upravno pravo, a ''pravnosnažnost'' za sudsko procesno pravo. U upravnom postupku (na odlučivanje povodom radnopravnog statusa supsidijerno se primenjuju pravila upravnog postupka), rešenje postaje ''konačno'' ako se žalba uopšte ne može izjaviti, bezuspešno protekne rok i žalba se ne izjavi i kada se od strane drugostepenog upravnog organa donese odluka povodom žalbe. Konačno rešenje postaje ''pravnosnažno'' ako vođenje upravnog spora (ili kao u ovom slučaju postupka pred redovnim sudom) nije dopušteno, kada protekne rok za ulaganje tužbe u upravnom sporu ili redovnom sudskom postupku i kada se donese odluka povodom tužbi od strane Upravnog suda ili redovnog suda.

Dakle, u konkretnom slučaju, konačnost disciplinskog postupka nastupila je donošenjem drugostepene disciplinske odluke, a pravnosnažnost u radnom sporu nastupila je kada je okončan žalbeni postupak pred apelacionim sudom.

Imajući u vidu izloženo nižestepeni sudovi su pogrešno protumačili i primenili pravilo iz člana 80. stav 1. ranije važećeg Zakona o Saveznom ustavnom sudu (u vezi sa članom 55. ranije važećeg Zakona o unutrašnjim poslovima i članom 59. ranije važećeg Zakona o osnovama radnih odnosa) po kome Ustav republike članice, zakoni i drugi propisi i opšti akti za koje je odlukom suda utvrđeno da postoji nesaglasnost sa Ustavom SRJ, Saveznim zakonom ili potvrđenim i objavljenim međunarodnim ugovorom ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke suda ako do toga dana nisu pravnosnažno rešeni. Suprotno, ako su do dana objavljivanja odluke pravnosnažno rešeni primeniće se raniji (nezakoniti) propis.

Iz izloženog proizilazi da je pravilo o takozvanom ''privilegovanom zastarnom roku'' za pokretanje i vođenje disciplinskog postupka iz posebnog Zakona o unutrašnjim poslovima (član 55. – jedna godina), bilo u suprotnosti sa članom 59. ranije važećeg Zakona o osnovama radnih odnosa (koji je propisivao da pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca odnosno u roku od šest meseci od dana nastanka kada je povreda učinjena) i da se ne može primeniti zato što radni spor do objavljivanja odluke Saveznog ustavnog suda nije pravnosnažno rešen. S obzirom da je pravnosnažnost radnog spora nastupila 2011. godine to su odluke disciplinskih organa tužene nezakonite zbog proteka roka zastarelosti (prekluzivnih rokova) u pogledu pokretanja i vođenja disciplinskog postupka jer je disciplinski postupak trajao duže od šest meseci od dana od kada je povreda učinjena (član 59. stav 3. Zakona o osnovama radnih odnosa).

Posledica nezakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa je reintegracija u proces rada jer je zaposleni to zahtevao (član 191. Zakona o radu).

Na osnovu člana 407. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci u stavu prvom.

Tužilac je uspeo u sporu, pa su mu dosuđeni sledeći troškovi i to: za sastav tužbe 6.000,00 dinara, na ime zastupanja od strane advokata na osam ročišta koja su održana 56.000,00 dinara, na ime zastupanja na šest ročišta koja nisu održana 21.000,00 dinara, na ime sastava žalbe 6.000,00 dinara i revizije 12.000,00 dinara, po advokatskoj tarifi – ukupno 101.000,00 dinara.

Odluka o troškovima doneta je na osnovu člana 161. stav 2. u vezi čl. 149. i 150. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vlasta Jovanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Olivera Strugarević