.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 720/2015
28.10.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca D.S. iz V., čiji je punomoćnik M.N., advokat iz V., protiv tuženog AD M. i. A.p. iz V., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 879/14 od 02.12.2014. godine, u sednici održanoj 28.10.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 879/14 od 02.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 405/13 od 07.11.2013. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu koje je doneo generalni direktor tuženog, broj 3096 od 16.04.2013. godine, kao i zahtev da se naloži tuženom da tužioca vrati na rad na poslove radnika na popravci gotovih proizvoda u magacinu – služba prodaje i servisa koje je obavljao pre prestanka radnog odnosa, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 879/14 od 02.12.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 405/13 od 07.11.2013. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka u reviziji se određeno ne ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu zaključenog 01.06.2002. godine. Tužiocu je rešenjem tuženog od 16.04.2013. godine otkazan ugovor o radu zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze propisane članom 13. stav 16. Ugovora o radu jer je 29.03.2013. godine, posle dva bezuspešna pokušaja vršenja alko-testa, odbio nalog službenog lica za ponovnim testiranjem, napuštajući prostoriju u kojoj je vršena alko-kontrola. Tuženi je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, dostavio tužiocu upozorenje na postojanje razloga za otkaz, a upozorenje je dostavljeno na mišljenje sindikatu čiji je tužilac član.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev tužioca za vraćanje na rad.
Članom 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05 ... 32/13), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Ugovorom o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim, predviđeno je u članu 13. tačka 16. da preduzeće može zaposlenom da otkaže ugovor o radu pored uslova i slučajeva predviđenim zakonom, kolektivnim ugovorom ili opštim aktima i ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to dolazak na rad u napitom stanju i upotreba alkohola ili drugog narkotičnog sredstva za vreme rada, a koje smanjuje sposobnost za rad i prelazi granicu utvrđenu posebnim Pravilnikom o utvrđivanju alkoholisanosti (ukoliko zaposleni odbija da se nad njim izvrši alko-test smatra se da ima nedozvoljenu količinu alkohola u krivi i udaljuje se sa radnog mesta a u evidenciju se evidentira neopravdani izostanak).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, za postojanje navedenog otkaznog razloga neophodan uslov je radnja zaposlenog koja predstavlja biće povrede radne obaveze. Iz odredbe člana 13. tačka 16. Ugovora o radu jasno proizlazi da ukoliko zaposleni odbija da se nad njim izvrši alko-test smatra se da ima nedozvoljenu količinu alkohola u krvi, što znači da je alkohol upotrebljavao za vreme rada ili da je došao na rad u napitom stanju. Tužilac je odbio da se nad njim izvrši alko-testiranje, tako da je ovakvim ponašanjem svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze koja za posledicu ima otkaz ugovora o radu, kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi. S toga su ispunjeni uslovi propisani članom 179. tačka 2. Zakona o radu, jer je tužiocu zbog povrede radne obaveze tuženi poslodavac otkazao ugovor o radu. Pre otkaza ugovora o radu poslodavac je zaposlenog pismenim putem upozorio na postojanje razloga na otkaz ugovora o radu, a ovo upozorenje dostavio je na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član, i na taj način tuženi je postupao u skladu sa obavezom propisanom članovima 180. i 181. Zakona o radu, kojima je regulisan postupak u slučaju otkaza od strane poslodavca iz člana 179. tačka 2. navedenog zakona. Obzirom da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu za vraćanje tužioca na rad.
Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanim odlukama pogrešno primenjeno materijalno pravo. Prilikom odlučivanja sud je cenio i ostale navode revizije, ali ih nije posebno obrazlagao obzirom da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
