U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužioca D.L. iz K., čiji je punomoćnik R.J., advokat iz K., protiv tuženog JPKD T. iz K., čiji je punomoćnik B.D., advokat iz K., radi poništaja rešenja o otkazu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br.2372/14 od 08.01.2015. godine, u sednici od 25.11.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 br.2372/14 od 08.01.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 br. 2372/14 od 08.01.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P 8/14 od 19.05.2014. godine. Tom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br.361 od 14.03.2013. godine kao nezakonito i da se tuženi obaveže da ga vrati na rad i prizna mu sva prava iz radnog odnosa koja je imao do dana donošenja osporenog rešenja. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 109.500,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14) koji se u ovom parničnom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana. Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti pak bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP na koju se revizijom ukazuje jer je činjenično stanje u drugostepenoj presudi utvrđeno na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenoj presudi, odnosno drugostepeni sud se nije bavio ocenom izvedenih dokaza. Republika Srbija

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, a taj radni odnos je zasnovao sa diplomom visoke stručne spreme diplomiranog inženjera urbane ekologije, obavljajući najpre poslove v.d. direktora, a potom referenta ekologije, životne sredine i zaštite na radu u periodu od 2010. godine sve do 18.09.2012. godine. Tada je tužilac aneksom ugovora o radu od 18.09.2012. godine, raspoređen na radno mesto poslovođe pogrebnih usluga za koje je predviđen IV stepen stručne spreme. To je učinjeno nakon što je Ministarstvo prosvete svojim aktom od 02.02.2011. godine, obavestilo tuženog da na osnovu Zakona o visokom obrazovanju, nije izdalo dozvolu za rad fakultetu E. iz G., na kojem je tužilac diplomirao 28.06.2009. godine. Ovaj aneks tužilac je pobijao u radnom sporu koji je pravnosnažno okončan presudom P1 434/13 od 24.12.2013. godine, odbijanjem njegovog tužbenog zahteva za poništaj tog aneksa. Tuženi je dostavio tužiocu pisanu ponudu za zaključenje novog aneksa ugovora o radu od 09.01.2013. godine, sa predlogom da se tužilac razmesti na radno mesto majstora na presi za pakovanje pet ambalaže, zbog potrebe za većom proizvodnjom, a za koje radno mesto je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod tuženog od 30.07.2012. godine, predviđen IV stepen stručne spreme bez obzira na smer i predviđeno da rade 2 izvršioca. Ponudu za zaključenje aneksa od 09.01.2001. godine, tužilac je primio istog dana, ali je potom u periodu od 17.01.2013. godine do 10.03.2013. godine, bio privremeno sprečen za rad. Nakon prestanka razloga sprečenosti za rad, u vremenu od naredna tri dana koje mu je preostalo za izjašnjenje o ponudi, tužilac nije potpisao ovaj aneks, pa mu je pobijanim rešenjem od 14.03.2013. godine, otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu, zbog odbijanja zaključenja aneksa ugovora o radu.

Pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su zaključili da je tužiocu zakonito i zakonitoj proceduri otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 1. tačka 7. Zakona o radu jer je on odbio zaključenje aneksa ugovora o radu, a na osnovu prethodne pismene ponude sačinjene na osnovu člana 172. citiranog zakona, kojom je bio upoznat sa pravnim posledicama nepotpisivanja aneksa. Baveći se ocenom zakonitosti ponuđenog aneksa ugovora o radu, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, nalazeći da je ponuđena izmena ugovora o radu bila zakonita, jer je tuženi kao poslodavac ponudio izmenu ugovornih uslova rada tužiocu iz razloga propisanih u članu 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu i to radi premeštaja na odgovarajuće poslove u smislu stava 2. istog člana.

Nisu osnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava kojim napada pravno stanovište nižestepenih sudova o tome da mu je navedenim aneksom ponuđen neodgovarajući posao jer se na osnovu člana 171. stav 2. Zakona o radu odgovarajućim poslom smatra posao za čije se obavljanje zahteva isti stepen stručne spreme, budući da srednja stručna sprema koja se zahteva za ponuđeni posao nije visoka stručna sprema sa kojom je svojevremeno zasnovao radni odnos kod tuženog posle studiranja na fakultetu E. iz G., koji je u to vreme imao licencu UNMIK-a. Ovo iz razloga što u relevantno vreme sačinjavanja aneksa ugovora o radu od 09.01.2013. godine, ovaj fakultet nije bio priznat kao visoko školska institucija od strane Ministarstva prosvete Republike Srbije, da bi se tužiocu ponudio kao odgovarajući, posao sa visokom stručnom spremom.

Pravilno je doneta odluka i o troškovima postupka na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.