Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kao zaposleni i tuženi kao poslodavac zaključili su ugovor o radu broj ../16 od 05.09.2016. godine na neodređeno vreme uz uslov probnog rada do šest meseci na poslovima vođe IT RJ .. . Direktor tuženog je na osnovu izveštaja o radu zaposlenog, sačinjenog od strane vođe sektora IT informatike za kompletnu korporaciju tuženog i nadređenog tužiocu dok se nalazio na probnom radu, doneo rešenje o otkazu ugovora o radu broj .. od 03.03.2017. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos dana 04.03.2017. godine iz razloga što tužilac nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti za obavljanje poslova radnog mesta vođa IT. Iz sadržine izveštaja o radu tužioca proizlazi da je VV 04.11.2016. godine, 29.11.2016. godine i 03.03.2017. godine upozoravao tužioca i vršio prebacivanje (čišćenje) pogona Backup (I) i pogona Backup (E), a iz prepiske vođene preko Skajpa između tužioca i VV od 30.11.2016. godine i od 23.01.2017. godine proizlazi da je tužilac imao problema u svom radu i da je VV rešavao postojeće probleme u funkcionisanju mreže, uz konstataciju da su problemi oko „mreže“ zbog terminal servera rešeni podešavanjem iz Slovenije, da je bilo puno problema oko mreže u privrednim društvima „Fori Teksile“ i „Fori Products“ koji nisu bili rešeni i da se uprkos stalnim prigovaranjima da se reši Backup servera na spoljni disk, ništa nije desilo dok posao tužioca nije preuzeo drugi zaposleni. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu kojim je tužiocu prestao radni odnos istekom ugovorenog perioda probnog rada od šest meseci, dana 04.03.2017. godine navedeno je da tužilac u tom periodu nije pokazao očekivane rezultate rada i stručne sposobnosti, potrebne za obavljanje poslova radnog mesta vođe IT. Na osnovu izveštaja o praćenju zaposlenog u periodu probnog rada, zaključeno je da zaposleni nije pokazao očekivane rezultate rada, ni potreban nivo radnih i stručnih sposobnosti i kvalitetno i ažurno obavljanje poslova radnog mesta vođa IT, odnosno da nije ispunio osnovni cilj radnog mesta vođa IT koji se sastoji u organizaciji i kontroli rada komunikaciono-informacione infrastrukture, izradi i održavanju kompjuterskih programa na bazi ulaznih podataka za obradu sa većim brojem ulazno- izlaznih resursa, a konstatovani nedostaci su evidentirani u oblasti radnih zadataka – periodičnog pregleda i održavanja opreme na svim lokacijama, brzog otklanjanja tekućih problema u radu IT, infrastrukture softvera, vođenja, obrade i prenosa podataka, brige o bezbednosti IT sistema u celini i pojedinih delova, održavanju i brizi o nesmetanom radu operativnog sistema „Pantenon“, nepoštovanju dogovorenih rokova i nedovoljnoj brizi o radnim obavezama sa aspekta rizika u bezbednosti i zdravlju na radu i protivpožarnoj zaštiti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, pozivajući se na odredbe člana 36. stav 4. Zakona o radu, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu broj .. od 03.03.2017. godine, kao i zahtev tužioca da mu tuženi umesto vraćanja na posao isplati 18 minimalnih zarada u iznosu od 620.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.09.2019. godine, kao dana presuđenja pa do isplate.

Odredbama člana 36. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 75/14) propisano je: da ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova utvrđenih ugovorom o radu (stav 1); da probni rad može da traje najduže šest meseci (stav 2); da pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad poslodavac ili zaposleni može da otkaže ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana, a da je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu (stav 3); da zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (stav 4).

Prema odredbi člana 175. stav 1. Zakona o radu, radni odnos prestaje, između ostalog, istekom roka za koji je zasnovan (tačka 1) i otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog (tačka 4).

Zakonom o radu predviđena je mogućnost ugovaranja probnog rada za poslove za koje poslodavac smatra da je neophodna prethodna provera znanja i sposobnosti. Ugovoren probni rad od šest meseci predstavlja u suštini zasnivanje radnog odnosa pod odložnim uslovima (ako zaposleni pokaže zadovoljavajuće rezultate), uz mogućnost raskida zaključenog ugovora pod raskidnim uslovom (ukoliko zaposleni ne zadovolji na probnom radu).

U konkretnom sučaju je utvrđeno da u toku trajanja probnog rada tužilac nije pokazao očekivane rezultate rada i stručne sposobnosti, potrebne za obavljanje poslova radnog mesta vođa IT, koji su detaljno navedeni i obrazloženi u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu, pa su osnovano nižestepeni sudovi zaključili da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu pravilno i na zakonu zasnovano, te odbili zahtev tužioca za poništaj tog rešenja. Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu ocenjeno kao zakonito, to je pravilno odbijen tužiočev zahtev da mu tuženi umesto vraćanja na posao isplati 18 minimalnih zarada u iznosu od 620.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 24.09.2019. godine kao dana presuđenja pa do isplate.

Vrhovni kasacioni sud je kao neosnovane ocenio navode revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbe člana 175. stav 1. tačka 4) Zakona o radu jer u konkretnom slučaju tuženi nije upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. Odredbom člana 36. stav 3. Zakona o radu je propisan poseban slučaj otkaza na koji se ne primenjuju opšta pravila koja se odnose na otkaz od strane zaposlenog, propisana odredbom člana 178. stav 2. ovog zakona, o otkaznom roku od najmanje 15 dana i na postupak pre prestanka radnog odnosa otkazom od strane poslodavca, propisana odredbama čl. 180. i 181. istog zakona, o obaveznom pisanom upozorenju poslodavca o postojanju razloga za davanje otkaza o kome se zaposleni može izjasniti i priložiti mišljenje sindikata čiji je član. Pored navedenog odredbom člana 36. stavom 4. Zakona o radu propisano je da zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić