Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 727/2015
27.01.2016. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužioca M.P. iz K., čiji je punomoćnik V.S., advokat iz K., protiv tuženog J.S., DOO u K., čiji je punomoćnik P.P., advokat iz K., radi ocene ništavosti rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3205/14 od 04.11.2014. godine, na sednici održanoj 27.01.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br. 3205/14 od 04.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 br.956/13 od 04.04.2014. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog od 17.06.2013. godine, a tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i da mu isplati troškove postupka u iznosu od 70.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 br.3205/14 od 04.11.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u ožalbenom delu odnosno u delu kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad, i u delu u kome je odlučeno o parničnim troškovima.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na druge bitne povrede postupka iz člana 407. stav 1. tač. 2,3 i 5 zbog kojih se revizija može izjaviti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u nižestepenim presudama pravilno je primenjeno materijalno pravo, odnosno član 191. stav 1. Zakona o radu, kada je obavezan tuženi da tužioca po njegovom zahtevu vrati na rad. Tokom postupka je utvrđeno da je tuženi upozorio tužioca na razloge za otkaz ugovora o radu 17.06. 2013. godine i da je istog dana doneo rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, primenom člana 179. tačka 5. Zakona o radu. Dakle, tužiocu nije bilo omogućeno da se u roku od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja izjasni na navode iz upozorenja, čime je povređeno njegovo pravo na odbranu, u smislu člana 180. stav 1. Zakona o radu. Rešenje o otkazu ugovora o radu nije doneto u zakonitom postupku, zbog čega je pravilno poništeno kao nezakonito. Stoga je tuženi u obavezi da tužioca kome je nezakonito prestao radni odnos vrati na rad, jer je postavio zahtev za reintegraciju, a razlozi revizije o pogrešno primenjenom materijalnom pravu nisu osnovani.