U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca D.V. iz R., čiji je punomoćnik M.Đ., advokat iz K., protiv tuženog U. DOO iz U., čiji je punomoćnik P.A., advokat iz P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1857/14 od 25.11.2014. godine, u sednici održanoj 22.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1857/14 od 25.11.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica Kosijerić P1 560/13 od 15.11.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno rešenje tuženog broj 241 od 18.10.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 143/11 od 10.06.2011. godine; stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka od 106.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1857/14 od 25.11.2014. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Požegi, Sudska jedinica Kosijerić P1 560/13 od 15.11.2013. godine; stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog broj 241 od 18.10.2011. godine kojim mu je otkazan ugovor o radu br. 143/11 od 10.06.2011. godine; stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 167.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), u vezi člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a takođe nema ni bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom, na koje se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na određeno vreme do 12 meseci, koji je zasnovao ugovorom o radu zaključenim 10.06.2011. godine za obavljanje poslova vozača u međunarodnom transportu. Osporenim rešenjem tuženog od 18.10.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog isteka vremena na koji je zasnovan jer je prestala potreba za radom tužioca, pošto je vozilo kojim je tužilac upravljao oštećeno u saobraćajnoj nezgodi krivicom tužioca.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud odlučio kada je odbio zahtev za poništaj rešenja tuženog od 18.10.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zaključen 10.06.2011. godine.

Članom 37. stav 1. Zakona o radu propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, a ceneći citiranu odredbu Zakona o radu, rad na određeno vreme zasniva se radi obavljanja poslova u određenom periodu, ukoliko postoji potreba za radnim angažovanjem radnika. U situaciji kada je kod tuženog prestala potreba za radom tužioca, ovaj ugovor se otkazuje i pre isteka roka od 12 meseci. U konkretnom slučaju, poslodavac je procenio da nema potrebe za radom tužioca koga je angažovao na radnom mestu vozača na osnovu ugovora o radu od 10.06.2011. godine, obzirom da je za vreme obavljanja ovog posla tužilac prouzrokovao svojom krivicom štetu na imovini poslodavca. Tuženi poslodavac je doneo zakonito rešenje o otkazu ugovora o radu, obzirom da je ovaj ugovor zaključen za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme do 12 meseci, što znači da radni odnos može da traje i kraće. Poslodavac nije imao zakonsku obavezu da provodi postupak kao u slučaju otkaza ugovora o radu na neodređeno vreme iz otkaznog razloga propisanog članom 179. tačka 9. Zakona o radu, jer radni odnos tužiocu nije prestao zbog prestanka potrebe za obavljanjem posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca, već zbog prestanka potrebe za njegovim daljim radnim angažovanjem.

Stoga su neosnovani revizijski navodi, da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Prilikom odlučivanja o troškovima postupka drugostepeni sud je pravilno primenio odredbe članova 153. i 154. Zakona o parničnom postupku, kao i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, te je obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove postupka na osnovu člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, obzirom da je tužilac u celini izgubio parnicu, te je dužan da protivnoj stranci naknadi troškove.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.