.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 731/2019
13.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac, Zvezdane Lutovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužilaca: AA iz ..., BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Bogdan Bjelica, advokat iz ..., protiv tuženih: AD „GG“ ..., koga zastupa punomoćnik Aleksandar Andrić, advokat iz ... i AD za ... „DD“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2555/18 od 18.10.2018. godine, u sednici veća održanoj 13.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2555/18 od 18.10.2018. godine kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2555/18 od 18.10.2018. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev prvotuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2369/17 od 13.06.2018. godine odbijen je predlog drugotuženog za određivanje prekida postupka i predlog prvotuženog da se kao umešač pozove Republika Srbija. Usvojen je zahtev tužilaca i tuženi obavezani da tužiocima za period od novembra 2014. do avgusta 2015. godine po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora solidarno isplate iznose navedene u izreci prvostepene presude sa zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa pa do isplate. Obavezan je drugotuženi da tužiocima za period od septembra 2015. zaključno sa novembrom 2017. godine po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati iznose navedene u izreci prvostepene presude sa zateznom kamatom od dospeća svakog pojedinačnog mesečnog iznosa pa do isplate. Obavezani su tuženi da tužiocima na ime naknade troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 87.000,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2555/18 od 18.10.2018. godine žalbe tuženih odbio i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2369/17 od 13.06.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili blagovremene revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Revizije su izjavili s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
U odgovoru na reviziju prvotuženi predlaže da se tužbeni zahtev tužilaca odbije, troškove je tražio.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o revizijama tuženih kao izuzetno dozvoljenim, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilaca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom tuženih u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu 28.11.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora (u odnosu na prvotužioca od 220.528,20 dinara, drugotužioca 235.204,80 dinara, trećetužioca 145.820,24 dinara) ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizije tuženih nisu dozvoljene.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
