.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 731/2021
25.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat u ..., protiv tužene OŠ „Josif Kostić“ iz Leskovca, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo grada Leskovca, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 41/20 od 21.01.2020. godine, u sednici veća od 25.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 41/20 od 21.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 149/18 od 10.09.2019. godine odbijen je primarni tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji isplati na ime naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015. godinu, za 2016. godinu i za 2017. godinu isplati iznose označene u izreci za svaku godinu pojedinačno, sa zakonskom zateznom kamatom na svako pojedinačno potraživanje. Istim stavom izreke odbijen je kao neosnovan i tužbeni zahtev kojim je tražila da sud obaveže tuženu da joj na ime naknade troškova za ishranu u toku rada, za period od septembra 2014. godine do avgusta 2017. godine isplati mesečne iznose kako je navedeno u izreci sa zakonskom zateznom kamatom na svako pojedinačno potraživanje. U stavu drugom odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da sa njom zaključi aneks ugovora o radu, kojim mu priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihovu visinu, a naknadu troškova za ishranu u toku rada izrazi u novčanom iznosu, počev od dana podnošenja tužbe, te ukoliko tužena to ne učini, da se ova presuda ima smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora i njihovu isplatu, počev od dana podnošenja tužbe i izražavanja naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu u isplatnim listama. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 37.751,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 41/20 od 21.01.2020. godine odbijena je žalba tužioca, potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom, dok je ista preinačena u pogledu odluke o troškovima tako što je obavezana tužena da tužilji na ime troškova postupka naknadi iznos od 17.237,00 dinara, dok je u preostalom delu zahtev tužene odbijen. U stavu trećem odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbe člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, s obzirom na to da nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse. Naime, predmet spora u ovom slučaju je potraživanje naknade regresa za korišćenje godišnjeg odmora i naknade za ishranu u toku rada. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev nalazeći da je tužilji isplaćena tražena naknada kroz ukupan koeficijent za obračun i isplatu plata u javnim službama, što je u skladu sa Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/01...21/16), Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika („Službeni glasnik RS“, br. 21/15), kao ni prethodno važeći Poseban kolektivni ugovor („Službeni glasnik RS“, br. 12/09), na osnovu čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. O tužbenom zahtevu sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjima i pravnim osnovom. Stoga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba za isplatu podneta je 22.02.2018. godine, a pobijana drugostepena presuda doneta je 21.01.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 483.730,42 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
