Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dostavila odgovor na reviziju tuženog, zahtevajući naknadu troškova za sastavljanje tog odgovora.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila u radnom odnosu na radnom mestu ''...'', na osnovu ugovora o radu br. .. od 01.10.2005. godine. Rešenjem tuženog br. ../10 od 13.10.2010. godine, tužilji je prestao radni odnos jer je usled ekonomskih i organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je radila, a tuženi nije mogao da joj obezbedi ni jednu meru za zapošljavanje u skladu sa Zakonom o radu. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1555/19 od 28.11.2019. godine, poništeno je rešenje br. ../10 od 13.10.2010. godine i tuženi obavezan da tužilju vrati u radni odnos. Rešenjem tuženog o vraćanju zaposlene na rad od 18.05.2020. godine, određeno je da se tužilja, na osnovu presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1555/19 od 28.11.2019. godine, vraća u radni odnos kod tuženog kao neraspoređena. Dostava obaveštenja – ponude za izmenu ugovorenih uslova rada zaključenjem aneksa ugovora o radu tužilji je pokušana najpre na adresi u Ul. ... br. .., ali su se isti vratili neuručena 28.05.2020. godine. Potom je dostava navedenog obaveštenja, ponude i aneksa pokušana na adresu u Ul. ... br. .. u Beogradu, ali se pošiljka takođe vratila kao neuručena 02.06.2020. godine, a prilikom dostave primaocu (tužilji) je ostavljen izveštaj o prispeću pošiljke. Tuženi je 03.06.2020. godine sastavio službenu belešku u skladu sa odredbama člana 185. stav 4. Zakona o radu, pa je rešenje o vraćanju zaposlene na rad br. .., obaveštenje – ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada, Aneks br. 1 Ugovora o radu br. .. od 01.10.2005. godine, kao i Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih br. ../20 od 19.05.2020. godine, objavio na oglasnoj tabli i po isteku osam dana od dana objavljivanja iste skinuo sa oglasne table. Pobijano rešenje tuženog od 26.06.2020. godine, o otkazu ugovora o radu br. .. od 01.10.2005. godine, sa svim pripadajućim aneksima, doneto je usled odbijanja tužilje da zaključi aneks ugovora o radu u smislu odredbe član 171. stav 1. tačke 1.-5. Zakona o radu, a na osnovu odredbe član 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pobijano rešenje poništili primenom odredbe člana 171. stav 1. tačke 1.-5, 172. stav 1., 179. stav 5. tačka 2. i 185. Zakona o radu. Po nalaženju nižestepenih sudova tuženi je doneo rešenje o vraćanju tužilje na rad 18.05.2020. godine kojim je određeno da se tužilja, na osnovu presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1555/19 od 28.11.2019. godine, vraća u radni odnos kod poslodavca kao neraspoređena, što znači da predmetnim aneksom tužilji nisu bili ponuđeni poslovi koji su bili odgovarajući, pa je osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji, otkazom ugovora o radu, doneto na osnovu odredbe člana 178. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, nezakonito. Naime, po oceni nižestepenih sudova, pravilna primena odredbe člana 179.stav 5.tačka 2., u vezi sa odredbom člana 171. stav 1. tačke 1.-5. Zakona o radu, podrazumeva da zaposleni koji ne prihvati aneks ugovora o radu ima pravo da u sporu povodom poništaja odluke o otkazu ugovora o radu (koja je doneta zbog odbijanja zaključenja aneksa) osporava zakonitost ponuđenih (izmenjenih) uslova rada. U konkretnom slučaju, Aneks 1 Ugovora o radu od 18.05.2020. godine nije zaključen jer ga tužilja nije potpisala (nepostojeći aneks ugovora o radu ne može biti predmet tužbenog zahteva za utvrđenje ništavosti ili za poništaj), što znači da je odbila zaključenje aneksa. Međutim, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da ponuđeni premeštaj nije bio odgovarajući za tužilju, odnosno nije zadovoljio uslov drugog odgovarajućeg posla u smislu člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, pa je tužilja iz opravdanih razloga odbila zaključivanje Aneksa 1 Ugovora o radu, na koji način nije obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05 ... 95/2018), propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora), radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada. Na osnovu odredbe člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu, zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoje opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to, ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tačke 1.-5. ovog Zakona.

U konkretnom slučaju, tuženi je tužilji ponudio zaključenje aneksa ugovora o radu kojim se vrši izmena ugovorenih uslova rada u pogledu naziva i opisa poslova, na poslovima – neraspoređena. Dakle, tuženi je tužilji ponudio izmenu ugovorenih uslova u radu suprotno odredbi člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, pošto joj nije ponuđen premeštaj na drugi odgovarajući posao, što znači da je odbijanje tužilje da zaključi takav aneksa ugovora o radu bilo opravdano, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da, u konkretnom slučaju, nije obrazovan otkazni razlog iz člana 179. stav 5. tačka 2. Zakona o radu.

Navodi revizije tuženog kojima ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Imajući u vidu da tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava pri odlučivanju pobijanom presudom, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi angažovanja punomoćnika, advokata, za sastavljanje odgovora na reviziju tužilji nisu bili potrebni na osnovu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković