.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 739/2023
06.04.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Miloš Radojević i Aleksandar Milunović advokati iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja Kragujevac, radi naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3742/22 od 11.10.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 06.04.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3742/22 od 11.10.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3742/22 od 11.10.2022. godine preinačena je presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1463/21 od 04.07.2022. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi na isplatu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u novčanim iznosima navedenim u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dao odgovor na reviziju i predložio da se tužiljina revizija odbije kao neosnovana.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tuženog na radnom mestu ..., sa koeficijentom za obračun plate od 7,34. Tuženi je u spornom periodu od septembra 2018. godine do juna 2021. godine isplaćivao tužilji platu u visini minimalne zarade. U obračunskim listama tužiljine plate nisu posebno iskazane naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Posebni kolektivni ugovori za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave važeći u spornom periodu, nisu predviđali pravo zaposlenih na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Njihova visina utvrđena je veštačenjem u dve varijante, prema parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora iz 1997. godine i parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora iz 2008. godine.
Plata, naknade i druga primanja tužilje utvrđuju se i obračunavaju primenom Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ broj 88/17 ... 129/21) i Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama koju je donela Vlada Republike Srbije na osnovu člana 8. navedenog zakona. Odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, pored ostalog, propisano je da osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada Republike Srbije, osim za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana, postavljena i zaposlena lica u službama predsednika republike i Narodne skupštine (član 3. stav 1.) i da koeficijent koji izražava složenost poslova, odgovornost, uslove rada i stručnu spremu u sebi sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora (član 4. stav 1. i 2.).
Prema odredbi člana 118. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog za ishranu u toku rada ako poslodavac to pravo nije obezbedio na drugi način (tačka 5.) i za regres za korišćenje godišnjeg odmora (tačka 6.). Odredbom člana 2. stav 2. tog zakona, propisano je da se njegove odredbe primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijane autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno.
Slestveno izloženom, supsidijerna primena Zakona o radu propisana je samo za slučaj kada položaj, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih posebnim zakonom nisu uređeni na drugačiji način. Kako je odredbom člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama propisano da koeficijent za obračun plata sadrži i dodatak za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, to navedena odredba posebnog zakona isključuje primenu člana 118. stav 1. tačke 5. i 6. Zakona o radu. Pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora nisu predviđene ni Posebnim kolektivnim ugovorima za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice loaklne samouprave. S obzirom da je tužilji naknada troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u spornom periodu isplaćivana kroz koeficijent za obračun njene plate, to joj ne pripada pravo na dodatnu isplatu ovih naknada koju potražuje podnetom tužbom, bez obzira na činjenicu da joj je isplaćivana minimalna zarada.
Iz navedenih razloga, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
