U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužilje V.S. iz S., čiji je punomoćnik B.K.-B., advokat iz N.S., protiv tužene V.b. AD N.S., čiji je punomoćnik M.I., advokat iz B., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/14 od 26.09.2014. godine, u sednici održanoj 27.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1961/14 od 26.09.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2060/2011 od 13.01.2014. godine odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi rešenje tužene br. 01.1-874/76-HR od 15.08.2011. godine, da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara vrsti i stepenu njene stručne spreme u Filijali S., da prijavi tužilju na obavezno socijalno osiguranje od dana prestanka radnog odnosa, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 106.500,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1961/14 od 26.09.2014. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu. Odbio je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 11/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. istog člana, jer pobijana presuda sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama saglasno utvrđenom činjeničnom stanju i izvedenim dokazima. Nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na osnovu ugovora o radu od 29.08.2003. godine, na radnom mestu referent za proizvode za stanovništvo, Poslovna linija poslovi sa stanovništvom Filijala V.. Dana 16.12.2010. godine tužilja je sa tuženom zaključila aneks ugovora o radu kojom je raspoređena na poslove saradnik za usluge sa klijentima VIII, Ekspozitura S., gde je bila jedini izvršilac. Internim nalogom za privremeni raspored od 28.01.2011. godine direktorka tužene rasporedila je tužilju da u periodu od 01.02.2011. godine do daljeg privremeno obavlja poslove glavnog blagajnika. Kod tužene je 22.03.2011. godine urađena evaluacija zaposlenih za period od 15.03.2010. do 15.03.2011. godine. Za tužilju je evaluaciju ispunila neposredni rukovodilac - direktor ekspoziture, a sa evaluacijom se saglasio i oblasni menadžer i regionalni menadžer, koji su je i potpisali. U njoj su navedene ocene za tužilju za svaki kriterijum procene i navedeno je da je zbog loših rezultata i nesposobnosti da obavlja poslove saradnika za usluge klijentima, tužilja privremeno raspoređena na poslove glavnog blagajnika od 01.02.2011. godine. Upravni odbor tužene doneo je Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih 24.06.2011. godine. U članu 3. tačka 3. ovog Predloga je navedeno da je zbog velikog broja izvršilaca, odnosno smanjenog obima posla za postojeći broj izvršilaca, došlo do potrebe smanjenja zaposlenih na potreban i ekonomski opravdan broj, i to između ostalih, saradnik za usluge sa klijentima - Ekspozitura S. se smanjuje za jednog izvršioca. Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih je dostavljen Nacionalnoj službi zapošljavanja i Konferenciji sindikalnih organizacija tužene, koji su dali svoje mišljenje. Izvršni odbor tužene je 06.07.2011. godine doneo Odluku o sprovođenju Predloga Programa rešavanja viška zaposlenih. Tužena je 20.07.2011. godine donela Program rešavanja viška zaposlenih sa konačnom listom viška zaposlenih. U članu 3. Programa navedeno je da je zbog nedovoljnog i smanjenog obima posla, došlo do gašenja radnog mesta saradnik za usluge klijentima, Ekspozitura S.. U članu 5. Programa je navedeno da je kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih i gašenje radnog mesta. Na konačnoj listi viška zaposlenih kod tužene pod rednim brojem 76, Ekspozitura S., nalazila se tužilja. Rešenjem tužene od 15.08.2011. godine tužilji, raspoređenoj na poslove saradnik za usluge klijentima, Ekspozitura S., otkazan je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena i u istom je navedeno da joj radni odnos prestaje zaključno sa 31.08.2011. godine i da će pre prestanka radnog odnosa biti isplaćena otpremnina. Kod tužene je u spornom periodu bio u primeni Pojedinačni kolektivni ugovor od 01.03.2002. godine. Prema Pravilniku o izmeni Pravnilnika o sistematizaciji radnih mesta kod tužene od 01.06.2011. godine gasi se radno mesto saradnik za usluge klijentima u Ekspozituri S..

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj pobijanog rešenja, nalazeći da je postojao opravdan razlog predviđen odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužilji, jer je ukinuto radno mesto saradnik za usluge klijentima u Ekspozituri S.. S obzirom na činjenicu da tužena tužilju nije mogla da rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto, to i po shvatanju ovog suda, odluka kojom je tužilji prestao radni odnos kao tehnološkom višku zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, pravilna je i na zakonu zasnovana. Pored toga, tužilji je isplaćena otpremnina pre podnošenja tužbe, pa nije povređena ni odredba člana 158. Zakona o radu, a traženo je i mišljenje sindikata u smislu člana 181. istog zakona. Pravilno je odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad na radno mesto koje odgovara vrsti i stepenu njene stručne spreme u Filijali Srbobran, jer odluka u tom delu zavisi od zakonitosti osporenih odluka.

Neosnovani su revizijski navodi da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji nezakonito, jer tužena nije sprovela ocenjivanje zaposlenih kroz utvrđene kriterijume prilikom proglašenja tužilje za višak zaposlenih. Ovo iz razloga što se kriterijumi primenjuju samo u situacijama kada dolazi do smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, a ne i u slučajevima kada dolazi do ukidanja radnog mesta i ukidanja filijale tužene u kojoj zaposleni radi.

Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.