Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da Vrhovni sud odluči o reviziji kao posebnoj na osnovu člana 404. ZPP.

Tužena je odgovorila na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) predviđeno je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevima tužilje za zaštitu od zlostavljanja na radu. Nižestepeni sudovi su zaključili da ne postoje individualizovane štetne radnje koje su bile nedvosmisleno uperene protiv tužilje, kao žrtve mobinga, pošto tužilja svojom aktivnošću nije učinila verovatnim da u radnjama odgovornog lica ima elemenata zlostavljanja u skladu sa članom 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Sl. glasnik RS“, br.36/2010). Pitanje postojanja radnji koje predstavljaju zlostavljanje na radu je činjenično pitanje, pa pošto uz reviziju nisu dostavljene odluke donete u instancionoj kontroli, kao dokaz drugačije prakse u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji, po oceni Vrhovnog suda nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti postoji potreba ujednačavanja sudske prakse i potreba novog tumačenja prava.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 29. stav 1. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“ br. 36/10) propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona, dok je članom 29. stav 4. istog zakona, između ostalog, propisano da je spor iz stava 1. ovog člana radni spor.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama iz radnih odnosa u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije.

Iz navedenih razloga se u sporu radi utvrđenja zlostavljanja na radu, koji predstavlja radni spor, shodno primenjuju pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 441. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 413. ZPP.

Vrhovni sud je odluku o zahtevu tužilje i tuženog za naknadu troškova po reviziji, sadržanu u stavu trećem izreke, doneo primenom člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 2. i 154. stav 1. ZPP imajući u vidu da tužilja nije uspela sa revizijom, a zahtev tuženog za naknadu za sastav odgovora na reviziju nije usvojen jer nije bio nužan trošak za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković