Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužilje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog zakona, na koju se žalbom neosnovano ukazuje. Pobijana presuda je jasna, potpuna i neprotivrečna, sadrži razloge o bitnim činjenicama, a navedeni razlozi saglasni su stanju u spisima, pa nema razloga zbog kojih se presuda ne bi mogla ispitati.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom nižestepenim presudama, tužilja je na osnovu ugovora o radu od 03.09.1998. godine bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima magacionera. Poslove radnog mesta magacionera, prema Pravilniku o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod tuženog, između ostalog čine prijem, skladištenje i izdavanje robe, brojanje, odnosno merenje robe na prijemu od dobavljača, upoređivanje sa otpremnicom i sačinjavanje zapisnika o uočenim nedostacima, praćenje kvaliteta i roka trajanja robe prilikom prijema, odbijanje prijema robe ukoliko ima nepravilnosti i obaveštavanje rukovodioca, naručivanje potrebne robe kod dobavljača i redovno obaveštavanje dobavljača o tome koju robu treba nabaviti, klasifikovanje robe po vrsti i količini, čuvanje robe i staranje o rokovima trajanja prehrambenih proizvoda, vršenje uvida u ispravnost namirnica (sve što je golim okom uočljivo), te sačinjavanje zapisnika ukoliko se posumnja u ispravnost i obaveštavanje o tome neposrednog rukovodioca, vođenje neophodne, zakonom propisane dokumentacije, izdavanje robe iz magacina na osnovu trebovanja, vođenje računa o ispravnosti rashladnih uređaja u magacinu i preduzimanje mera na otklanjanju kvara na uređajima, učestvovanje u izradi jelovnika, održavanje reda i higijene u magacinu, sinhronizacija rada s kuvarima u vezi izdavanja robe, kao i saradnja sa nabavljačem u vezi nabavke robe.

Tužilja je u avgustu mesecu 2011. godine, na osnovu trebovanja kuhinje tuženog, iz magacina izdala neispravnu palentu, koja je promenila boju, a u njoj su se nalazili crvi i moljci. Nekoliko dana kasnije tužilja je kuhinji izdala i ucrvani griz. O navedenom je obaveštena direktorka tuženog, koja je odmah po saznanju pregledala preostalu količinu namirnica u magacinu i utvrdila da je palenta i u drugim paketima promenila boju i da ima žiška u sebi, pa je određenu količinu poslala odmah dobavljaču. Nedugo potom, tužilja je na osnovu trebovanja kuhinje tuženog iz magacina izdala 25 kg neispravnog, ucrvalog brašna. Komisija tuženog, formirana sa zadatkom da izvrši kontrolu prehrambenih proizvoda u magacinu, je 10.08.2011. godine u prisustvu tužilje pregledala namirnice i prehrambenu robu u magacinu za koju je bila zadužena tužilja i o tome je 12.08.2011. godine sačinjena izjava u kojoj su konstatovani propusti tužilje u pogledu čuvanja i rukovanja zalihama (na mesnatim proizvodima nije označena kilaža, odnosno gramaža, za 75 kg brašna „tip 400“ rok upotrebe je istekao 14.02.2011. godine, a za 50 kg istog brašna 09.04.2011. godine, za 1 kg šećera u prahu rok upotrebe je istekao 05.08.2011. godine, a za šest litara soka od paradajza 25.08.2010. godine, na pet pakovanja od po pet kilograma pilećeg mesa nije nađena deklaracija i sl.). Istog dana, 10.08.2011. godine, upoređeno je stvarno stanje zaliha u magacinu sa finansijskim stanjem i o tome je 11.08.2011. godine sačinjen zapisnik kojim je konstatovan manjak namirnica, taksativno navedenih u zapisniku. Zapisnik sadrži i primedbe na način čuvanja robe u magacinu, s obzirom da su se pojedini artikli nalazili na više mesta, da se testenine nalaze na podu, a ulje i sirće na vrhu police, te da tužilja robu nije izdavala hronološki, odnosno najpre starije isporuke, već je prvo izdavala poslednju isporuku, a prilikom primanja robe nije vodila računa o deklaracijama i o kvalitetu robe koji se može videti „golim okom“. Direktorka tuženog je po sprovedenoj kontroli tužilji izdala nalog da, zbog bezbednosti zdravlja korisnika i mogućnosti trovanja, odmah izdvoji i stavi van upotrebe namirnice za koje je utvrđeno da im je istekao rok trajanja. Komisija tužene je 15.08.2011. godine sačinila i potpisala zapisnik označen kao „zapisnik komisije za utvrđivanje štete“, sa specifikacijom štete u ukupnom iznosu od 15.555,04 dinara. Zapisnik je sačinjen na osnovu upoređenog stvarnog stanja sa finansijskim stanjem za određene artikle u magacinu. Tužilja se složila sa sadržinom zapisnika i zapisnik je potpisala, navodeći da nema primedbe na rad komisije.

Tuženi je 17.08.2011. godine tužilji uručio upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja radnih zadataka utvrđenih opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu, u kom su opisane povrede radne obaveze u 12. tačaka. Tužilji je, između ostalog, stavljeno na teret da je izdavala palentu koja je promenila boju, koja je bila puna moljaca i ucrvljana, da je kuhinji izdala ucrvljan griz, da nije kontrolisala rok upotrebe pojedinih namirnica, da postoji utvrđen manjak pojedinih namirnica, da namirnice u magacinu nisu ispravno skladištene i da nije vodila računa o deklaracijama i kvalitetu robe koju prima (a koja ima nedostatke koji se mogu uočiti), kao i da robu nije izdavala hronološki, već je prvo izdavala zadnju isporuku. Zatraženo je i mišljenje sindikalne organizacije tuženog koja je, nakon održane sednice, u zapisniku od 18.08.2011. godine konstatovala da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja joj je upozorenjem stavljena na teret i da je kriva zbog propusta u radu. Tužilja se 24.08.2011. godine izjasnila na upozorenje tuženog o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, navodeći da se ne oseća krivom i da ne prihvata navode koji su joj stavljeni na teret. Dana 23.08.2011. godine, shodno zapisniku od 15.08.2011. godine, tužilja je na žiro račun tuženog uplatila 15.555,00 dinara sa naznakom „refundacija troškova-štete“.

Rešenjem tuženog broj 01-118-258 od 25.10.2011. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05,...54/09), važećeg u vreme donošenja pobijanog rešenja, člana 40. Pravilnika o radu kod tuženog i člana 1, 2, i 3. stav 1. alineja 6, 12. i 14. Pravila o disciplini i ponašanju zaposlenih kod tuženog, kao i člana 14. ugovora o radu, zaključenog između tuženog kao poslodavca i tužilje kao zaposlenog. Iz pobijanog rešenja proizlazi da je tužilji otkazan ugovor zbog toga što je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze ometanje drugih zaposlenih u radu, prouzrokovanje štete poslodavcu i neblagovremeno, nemarno i nesavesno izvršavanje radnih obaveza i zadataka.

U vreme donošenja pobijanog rešenja kod tuženog se primenjivao Pravilnik o radu od 15.03.2006. godine, koji je članom 40. između ostalog propisivao da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu pravilnikom poslodavca (Pravilima o disciplini i ponašanju zaposlenih u G.c. B.P.), odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, kao i ako prouzrokuje štetu poslodavcu. Tada važećim aktom tuženog - Pravilima o disciplini i ponašanju zaposlenih od 15.03.2006. godine bilo je propisano da je zaposleni dužan da poštuje disciplinu i pravila ponašanja utvrđena ovim aktom, da zaposlenom koji ne poštuje disciplinu i pravila ponašanja poslodavac može da otkaže ugovor o radu u skladu sa zakonom, da se povredom discipline i pravila ponašanja smatra ometanje drugih zaposlenih u radu, prouzrokovanje štete poslodavcu i neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i drugih radnih obaveza (član 1., 2. i član 3. stav 1. alineja 6, 12. i 14. Pravila tuženog).

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nije zakonito jer su u otkaznom aktu uopšteno navedene povrede radnih obaveza, da upozorenje tuženog od 17.08.2011. godine ne sadrži detaljan opis povreda i povrede radne obaveze nisu konkretizovane u pogledu vremena i načina izvršenja, da povrede radnih obaveza sadržane u tačkama 3. i 5. pobijanog rešenja ne mogu biti osnov za prestanak radnog odnosa jer je u odnosu na ove povrede nastupila zastarelost, kao i da nije utvrđena krivica zaposlenog, odnosno nije utvrđeno da su povrede izvršene namerno ili iz grube nepažnje, te da tužilja nije upozorena na povredu opisanu pod tačkom 13. pobijanog rešenja.

Pravilno nalazeći da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i primenom člana 179. tačka 1. i 2. Zakona o radu tužbeni zahtev tužilje u celosti odbio kao neosnovan. Drugostepeni sud, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno zaključuje da je za zakonito otkazivanje ugovora o radu dovoljno da je zaposleni izvršio makar i jednu radnju, opisanu pobijanim rešenjem, koja predstavlja otkazni razlog u smislu nepoštovanja radnih obaveza ili radne discipline i koja je, prema opštim aktima poslodavca, propisana kao razlog za otkaz, uz prethodno poštovanje zakonom propisane procedure za otkaz ugovora o radu. U konkretnom slučaju, tužilji je upozorenjem od 17.08.2011. godine, između ostalog, stavljeno na teret da je za pojedine namirnice istekao rok trajanja, da postoji manjak od 50 kg brašna i 4 konzerve tunjevine, a da pojedine namirnice nemaju deklaraciju i da se ne može utvrditi rok trajanja. Opisane povrede radnih obaveza su dovoljno konkretizovane u pogledu načina, mesta i u pogledu vremena izvršenja, da bi se tužilja mogla izjasniti na upozorenje kojim su joj stavljene na teret, a nije sporno da je ona to i učinila izjašnjenjem od 24.08.2011. godine. Osim toga, pojedine povrede, navedene u upozorenju i rešenju o otkazu, opisane su kao povrede u produženom trajanju, odnosno kao radnje koje traju i koje predstavljaju uobičajeni način rada tužilje i na dan davanja upozorenja, te u odnosu na ove povrede zastarelost nije mogla nastupiti.

Iz navedenog sledi da je tužilja znala koje konkretne radnje su joj stavljene na teret i imala je mogućnost da se o njima izjasni. Neadekvatan magacinski prostor ne opravdava tužilju za neizvršavanje radnih zadataka u smislu nekontrolisanja roka trajanja prehrambenih proizvoda, nevođenja računa o deklaracijama i kvalitetu robe koji se prostim opažanjem može primetiti, pa se okolnost da magacinski prostor nije opremljen odgovarajućim rashladnim uređajima i da je neadekvatan ne može smatrati olakšavajućim okolnostima koji bi umanjili njenu odgovornost. Osim toga, obaveza tužilje je između ostalog bila i da o uočenim nepravilnostima prilikom prijema robe sačini zapisnik i o tome obavesti rukovodioca, što ona nije učinila. Sledom navedenog, tužiljino ponašanje predstavlja akt grube nepažnje, pa nisu osnovani ni navodi revidenta da nije ispunjen drugi kumulativni uslov za donošenje pobijanog rešenja primenom člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu , zbog nepostojanja krivice zaposlenog.

Polazeći od navedenog, drugostepeni sud je pravilno ocenio da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, a za svoj zaključak je dao jasne i potpune razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Osim toga, navodima revidenta da je drugostepeni sud pogrešno ocenio izvedene dokaze i time učinio bitnu povredu iz člana 361. stav 1. u vezi člana 8 Zakona o parničnom postupku posredno se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u revizijskom postupku, u smislu člana 398. istog zakona, nije dozvoljeno.

Kako se ni ostalim navodima revidenta ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 405. Zakona o parničnom postupku reviziju tužilje odbio kao neosnovanu.

Predsednik veća sudija

Snežana Andrejević,s.r.