U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema značaja navod revizije o bitnoj povredi iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, jer ona ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu nastavnika ... . Zaključkom tužene od 31.03.2014. godine pokrenut je disciplinski postupak protiv tužioca zbog osnovane sumnje da je učinio povredu zabrane fizičkog kažnjavanja iz člana 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i istog dana rešenjem direktora tužene od 31.03.2014. godine, tužilac je udaljen sa rada. Rešenjem direktora tužene od 14.05.2014. godine, tužiocu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i oduzeta mu je licenca, zbog povrede zabrane fizičkog kažnjavanja učinjene na taj način što je dana 19.03.2014. godine, u toku održavanja nastave, posle više usmenih upozorenja, učenika VV levom rukom obuhvatio oko vrata, a zatim ga srednjim prstom desne ruke, udario u glavu zbog čega je učenik imao lakši potres mozga. Po prigovoru tužioca školski odbor tužene je ukinuo prvostepeno rešenje, pa je direktor tužene u ponovnom postupku dana 30.06.2014. godine, na raspravi održanoj u odsustvu punomoćnika tužioca, advokata Mihajla Antonijevića, koji na istu nije bio uredno pozvan, zaključio raspravu i doneo drugo osporeno rešenje, kojim je tužiocu izrečena mera prestanka radnog odnosa i oduzeta licenca za rad. Protiv navedenog rešenja direktora škole tužilac je podneo prigovor koji je osporenim drugostepenim rešenjem školskog odbora od 16.07.2014. godine, odbijen kao neosnovan. Tužbu za poništaj konačnog rešenja o prestanku radnog odnosa podneo je dana 05.08.2014. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su zaključili da disciplinski postupak nije zakonito sproveden, jer je tužena povredila tužiočevo pravo na odbranu.

Odredbom člana 142. Zakona o osnovama sistema i obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 52/11 i 55/13) propisano je da zaposleni mora biti saslušan sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika a može i za raspravu da dostavi pismenu odbranu (stav 3) da izuzetno rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan (stav 4) i da se na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno primenjuju pravila upravnog postupka (stav 5). Kako su u ponovnom disciplinskom postupku protiv tužioca održane dve rasprave od kojih je na poslednju raspravu zakazanu za 30.06.2014. godine, pozvan samo tužilac, ali ne i njegov zastupnik, pa je rasprava održana u odsustvu imenovanog zastupnika tužioca, advokata Mihajla Antonijevića iz ..., koji na isto uopšte nije bio pozvan, a sa čim se tužilac kao stranka u disciplinskom postupku nije izričito saglasio, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su osporena rešnja tužene o izricanju disciplinske mere prestanka radnog odnosa tužiocu nepravilna i nezakonita, jer u ponovnom disciplinskom postupku tužiocu nije omogućeno pravo na odbranu.

Suprotno revizijskim navodima, zbog uskraćivanja prava na stručnu odbranu koje pravo tužilac ima tokom celog disciplinskog postupka uključujući ponovljeni disciplinski postupak (bez obzira na razlog nepozivanja) predstavlja bitnu povredu disciplinskog postupka koja vodi poništavanju rešenja o izrečenoj disciplinskoj meri.

Tužena u reviziji ponavlja da je tužilac učinio povredu zabrane fizičkog kažnjavanja iz člana 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja, koja je morala biti sankcionisana prestankom radnog odnosa, ali po nalaženju revizijskog suda ovi navodi tužene nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke budući da je rešenje tužene o disciplinskoj odgovornosti tužioca nije doneto u zakonom propisanoj proceduri za vođenje disciplinskog postupka.

Suprotno revizijskim navodima tužbeni zahtev je osnovan s obzirom na to da je tužiocu u disciplinskom postupku povređeno pravo na odbranu,jer na ročištu u disciplinskom postupku koje je održano dana 30.06.2014. godine i na kojem je disciplinska rasprava zaključena nije bio prisutan zastupnik tužioca - advokat, koji na istu nije bio ni pozvan, čime je tužiocu onemogućeno da ima branioca u predmetnoj pravnoj stvari i uskraćeno mu je pravo na odbranu, pa se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

U revizijskom postupku se raspravljaju pravna, a ne i činjenična pitanja pa predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, jer to ne može biti revizijski razlog na osnovu člana 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju primenom odredbe člana 154. stav 1. ZPP jer ovi troškovi nisu bili nužni za vođenje postupka.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odbio reviziju tužene kao neosnovanu i odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić