Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP tužilja se u reviziji paušalno poziva.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila korisnik aranžmana za putovanje u ... za period od 10.07. do 22.07.2018. godine, na osnovu ugovora sa Turističkom agencijom „BB“ d.o.o, pri čemu je ugovorena cena smeštaja bila 255 evra po osobi, odnosno ukupno za 81 putnika 20.655 evra u dinarskoj protivvrednosti od2.494.000,00 dinara. Na ovo putovanje tužilja je vodila 59 učenika tuženog, kao i učenike drugih škola, pri čemu je aktivnosti u vezi sa organizacijom i prikupljanjem novca na ime rata radi realizacije ovog letovanja, kao i obaveštavanja učenika o putovanju u ... sprovodila, i u prostorijama tuženog, u kabinetu za ... i prostoriji za prijem roditelja. Aktivnosti, u smislu davanja ponuda i pravljenja spiskova su otpočele u decembru mesecu 2017. godine, dok je rate na ime putovanja tužilja počela da prikuplja počev od februara meseca 2018. godine. U pitanju nije bila eskurzija u organizaciji tužene, već organizacija putovanja u privatnoj režiji tužilje. Razlika u ceni između 255 evra, koliko je iznosila cena aranžmana, do 330 evra odnosno 75 evra po osobi predstavljala je zaradu tužilje. Tužilja je na ime smeštaja u Hotelu „VV“ sa tri zvezdice izvršila uplatu od 13. do 14.07.2018. godine i u Hotelu „GG“ sa tri zvezdice za period od 14. do 20.07.2018. godine, u ukupnom iznosu od 9.000 evra. Prikupljen novac za putovanje je predavala predstavniku turističke agencije sa kojim je imala potpisan ugovor. Na taj način je nezakonito raspolagala školskim prostorom, opremom i imovinom škole i pribavila protivpravnu imovinsku korist za sebe u iznosu po 75 evra po osobi. Rešenjem tuženog broj ... od 30.10.2018. godine, tužilji je izrečena disciplinska mera prestanak radnog odnosa zbog učinjene povrede radnih obaveza iz člana 164. stav 1. tačka 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, iz razloga što je u maju i junu mesecu 2018. godine angažovala turističku agenciju u privatnoj režiji, za koje putovanje su joj učenici isplaćivali novac u ratama počev od februara 2018. godine na ruke, u učionici – kabinetu ... na kraju časa ili neposredno posle časa. Tužilja je na navedeno rešenje izjavila žalbu koja je odbijena kao neosnovana, rešenjem predsednika školskog odbora broj ... od 21.11.2018. godine.

Na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se ponište rešenja tuženog koja su predmet spora, pozivajući se na odredbe članova 164. stav 1. tačka 17, 165. i 167. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Drugostepeni sud je odluku prvostepenog suda potvrdio.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 164. stav 1. tačka 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018) propisano je da težu povredu radne obaveze zaposlenog u ustanovi između ostalog, predstavlja i nezakonito raspolaganje sredstvima, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove.

Odredbom člana 165. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se disciplinski postupak pokreće i vodi za učinjenu težu povredu radne obaveze iz člana 164. i povredu zabrane iz člana 110.-113. ovog zakona.

Članom 166. stavom 1. istog zakona propisano je da su mere za težu povredu radne obaveze iz člana 164. i povredu zabrane iz čl. 110–113. ovog zakona novčana kazna, udaljenje sa rada i prestanak radnog odnosa. Za povredu radne obaveze iz člana 164. tač. 1- 18. ovog zakona izriče se novčana kazna ili udaljenje sa rada u trajanju do tri meseca, a mera prestanka radnog odnosa ukoliko su navedene povrede učinjene svesnim nehatom, namerno ili u cilju pribavljanja sebi ili drugome protivpravne imovinske koristi (stav 7.).

I po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osporena rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji broj ... od 30.10.2018. godine i rešenje kojim je odbijen kao neosnovan prigovor tužilje broj ... od 01.11.2018. godine su zakonita, obzirom da je tužilja učinila povredu radne obaveze iz člana 164. stav 1. tačka 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, da je nezakonito raspolagala sredstvima, školskim priborom, opremom i imovinom ustanove jer je utvrđeno da je bila korisnik aranžamana za putovanje u ... za period od 10.07. do 22.07.2018. godine, koje je organizovala u privatnom aranžmanu za vreme godišnjeg odmora i koje tuženi nije planirao godišnjim planom rada i nije učestvovao u njihovom planiranju, pri čemu je aktivnosti u vezi sa organizacijom prikupljanja novca na ime rata i radi realizacije ovog letovanja sporovodila i u prostorijama tuženog.

Neosnovani su navodi u reviziji tužilje da osporeno rešenje ne sadrži činjenični opis radnje i vreme izvršenja dela, te da se ne može jasno zaključiti šta znači nezakonito raspolaganje sredstvima škole. Suprotno navodima u reviziji, konkretnim rešenjem utvrđeni su vreme, mesto i način izvršenja povrede radne obaveze, sa pozivom na konkretne dokaze kojima su utvrđeni i mesto i način izvršenja povrede radne obaveze. Činjenica da su đaci predavali novac za rate u prostorijama škole, u hodniku i u kabinetu ... ukazuje na svest o nedozvoljenosti ponašanja tužilje u konkretnom slučaju, jer je tužilji dobro poznato da kao pedagog u školskim prostorijama i tokom radnog vremena sa đacima škole nije dozvoljeno obavljati privatnu delatnost za koju nije niti kvalifikovana, niti registrovana i koja ima za rezultat sticanje sopstvene imovinske koristi.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Pošto troškovi tužene za sastav odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. ZPP, to je zahtev odbijen kao neosnovan i odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić