Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ...., čiji je punomoćnik Miloš Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog Društvo za proizvodnju, unutrašnju i spoljnu trgovinu i promet usluga „BB“ d.o.o. iz ..., čiji je punomoćnik Zvonimir Miloradović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2082/19 od 06.09.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 15.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2082/19 od 06.09.2019. godine i presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P1 202/17 od 08.05.2019. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Velikoj Plani P1 202/17 od 08.05.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 25.04.2017. godine doneto od strane tuženog. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade štete zbog prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova isplati iznos od 245.128,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.02.2018. godine pa do konačne isplate, te da za tužilju obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno i penzijsko osiguranje za period u kome tužilja zbog nezakonitog otkaza nije radila, odnosno od 29.05.2017. godine do 15.02.2018. godine, i to doprinose za obavezno socijalno osiguranje Republičkom fondu socijalnog osiguranja- Filijali Smederevo, doprinose za penzijsko osiguranje Republičkom fondu penzijskog osiguranja Beograd-Filijala Smederevo, sve u roku od 8 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja. Veće potraživanje od traženog iznosa od 272.594,00 dinara pa do dosuđenog iznosa od 254.128,00 dinara odbijeno je kao neosnovano. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 186.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana pravnosnažnosti presude pa do isplate, u roku od 8 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2082/19 od 06.09.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani P1 202/17 od 08.05.2019. godine i žalba tuženog odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se obaveže tužilja da plati tuženom troškove sastava žalbe kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Iz spisa proizilazi da je tužilja kod tuženog zaposlena od 01.08.2003. godine na neodređeno vreme, da je bivša supruga VV koji je bio suvlasnik tuženog preduzeća sa osnivačkim udelom od 70% i bivša snaha sadašnjeg vlasnika i direktora tuženog. Krajem 2016. godine VV je preneo svoj osnivački kapital na svog oca GG. Bračna zajednica između tužilje i VV je prestala 2016. godine, ali je tužilja nastavila da radi u firmi, i to u parfimeriji koja je poslovala u okviru tuženog privrednog društva. Tužilja je bila računopolagač i vlasnik parfimerije. Dana 29.05.2017. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zaključen 01.08.2003. godine iz razloga što je svojom krivicom učinila dve povrede radne obaveze propisane članom 179. stav 2. Zakona o radu, koje se ogledaju u nesavesnom i nemarnom izvršavanju radnih obaveza, na taj način što je u periodu od 01.01. do 13.04.2017. godine kao trgovac-računopolagač u parfimeriji-prodavnici broj .. u ... napravila manjak u poslovanju ove prodavnice u iznosu od 514.503,00 dinara, zatim je učinila i drugu povredu dužnosti jer u periodu od 18.04.2017. godine do 21.04.2017. godine nije izvršila uplatu gotovinskog pazara na poslovni račun „BB“ d.o.o. za period od 07.04.2017. godine do 12.04.2017. godine u ukupnom iznosu od 84.437,00 dinara, iako su to bili zadnji dani roka za uplatu, već je isti pazar više dana neovlašćeno zadržala kod sebe na način kojim je uzrokovala da „BB“ d.o.o. načini poreski prekršaj kažnjiv po članu 3. stav 1. Zakona o obavljanju plaćanja pravnih lica iz člana 131. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, što je konstatovano članom prvim izreke rešenja od 29.05.2017. godine. Stavom drugim izreke ovog rešenja navedeno je da tuženoj prestaje radni odnos sa danom dostavljanja rešenja. Stavom trećim izreke da će zarada, naknada zarade i druga primanja biti isplaćena najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Ovo rešenje je tužilji dostavljeno dana 30.05.2017. godine preporučenom pošiljkom, istog dana je tužilja odjavljena sa obaveznog socijalnog osiguranja. Pre donošenja rešenja o otkazu tužilji je uručeno upozorenje od 16.05.2017. godine na koje se ona izjasnila dana 24.05.2017. godine, osporavajući navode da je ona kao računopolagač napravila manjak u iznosu od 514.503,00 dinara, kao i navode da nije izvršila uplatu pazara na dan 20.04.2017. godine u iznosu od 84.437,00 dinara.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za otkaz ugovora o radu od 25.04.2017. godine sa obrazloženjem da za prvu povredu nije dovoljno da je do manjka došlo, već da je ista povreda uzrokovana konkretnom radnjom tužilje, uz svest o nedozvoljenosti takvog ponašanja, a tuženi, koji je sproveo vanredni popis i utvrdio postojanje manjka nije utvrdio da li postoji konkretna odgovornost tužilje za utvrđeni manjak, već joj je jednostavno pripisao odgovornost za manjak. U slučaju druge povrede koja je tužilji stavljena na teret, po obrazloženju prvostepenog suda, tuženi nije dokazao da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja se ogleda u tome što u periodu od 18.04.2017. do 21.04.2017. godine nije uplatila gotovinski pazar na poslovni račun tuženog koji je u kasi prodavnice registrovan u periodu od 07.04.2017. do 12.04.2017. godine u ukupnom iznosu od 84.437,00 dinara, jer tužilja nije imala nameru da ne uplati pazar, već je svedoku DD dala popunjenu uplatnicu i novac za uplatu pazara na dan pre izvršenog popisa radi uplate. Svedok DD nije izvršila uplatu pazara jer je sutradan parfimerija bila zatvorena sa obaveštenjem da više neće raditi i da je ona, po nalogu tužilje, novac predala tužiljinoj majci koja radi u frizerskom salonu.

Drugostepeni sud je potvrdio odluku prvostepenog suda, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da tuženi nije dokazao da je tužilja svojim ponašanjem i svojom krivicom učinila povrede radne obaveze koje su joj stavljene na teret. U vezi prve povrede radne dužnosti tuženi nije dokazao da je tužilja bila svesna da svojim postupcima, odnosno poslovanjem u parfimeriji doprinela da dođe do nastanka manjka, imajući u vidu poremećene porodične odnose jer je tuženi porodična firma, te da je utvrđeno da je parfimerija normalno poslovala pre njenog prinudnog zatvaranja dana 13.04.2007. godine, pa bez dokazane namere ili krajnje nepažnje nema odgovornosti tužilje za nastalu štetu. Što se tiče druge povrede radne dužnosti, tuženi nije dokazao da tužilja u periodu od 18.04.2017. do 21.04.2017. godine svojom krivicom nije uplatila gotovinski pazar na poslovni račun tuženog, već iz razloga što je zaposlenoj DD, kojoj je tužilja predala pazar radi uplate, bio onemogućen ulazak u radnju na dan kada je trebalo da se izvrši uplata, a da je tužilja zbog nastalog stresa bila na bolovanju od dana kada je radnja zatvorena i kada je pazar trebalo da bude uplaćen. Po zaključenju bolovanja pazar je uplaćen na račun tuženog te je tako tužilja izvršila navedenu obavezu.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da u toku postupka tuženi nije dokazao da je tužilja svojim ponašanjem i svojom krivicom učinila povrede radne obaveze koje su joj stavljene na teret.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu je propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze. Pod pojmom nesavesnog izvršavanja radnih dužnosti i obaveza podrazumeva se svako odstupanje od redovnog i uobičajenog postupanja pri izvršavanju radnih zadataka, ako je u neskladu sa postojećim standardima "dobrog privrednika". Dakle, uslovi za otkaz ugovora o radu, prema ovoj odredbi su: propust u radu i postojanje krivice zaposlenog za učinjenu povredu.

U vezi prve povrede radne obaveza, sama tužilja saslušana pred prvostepenim sudom izjavila je da je manjak od 514.503,00 dinara postojao, ali da je prenet iz prethodnog perioda, da je 2016. godine postojao manjak u iznosu od 1.100.000,00 dinara, dok je svedok GG, direktor tuženog, izjavio da je manjak iz 2015. i 2016. godine koji je napravila tužilja tolerisan, da je tuženi preuzeo manjak i platio, kao i da je platio porez na taj manjak, te da je to radio zbog toga što je tuženi porodična firma i što je tužilja bila supruga njegovog sina, tadašnjeg vlasnika firme sa 70% kapitala. U vezi druge povrede radne obaveze, koja je tužilji stavljena na teret, po nalaženju nižestepenih sudova tuženi nije dokazao da je tužilja učinila povredu radne obaveze koja se ogleda u tome da je u periodu od 18.04.2017. do 21.04.2017. godine nije uplatila gotovinski pazar na poslovni račun tuženog koji je u kasi prodavnice registrovan u periodu od 07.04.2017. godine do 12.04.2017. godine u ukupnom iznosu od 84.437,00 dinara, iz razloga što su svedoci DD i ĐĐ pred sudom izjavili da je tužilja popunjenu uplatnicu i novac za uplatu pazara na dan pre izvršenog popisa radi uplate dala svedokinji DD, ali da ona nije izvršila uplatu pazara navodeći, saslušana pred sudom, da je po nalogu tužilje taj novac predala tužiljinoj majci koja radi u frizerskom salonu, pa su nižestepeni sudovi zaključili da gotovinski pazar na poslovni račun tuženog nije uplaćen iz razloga što tužilja počev od 13.04.2017. godine nije imala pristup u prodavnicu a od 14.04.2017. godine bila na bolovanju zbog stresa, što je po nalaženju nižestepenih sudova izvinjavajući razlog.

Pošto prvostepeni sud, u smislu odredbe člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, a imajući u vidu iskaze svedoka GG i DD, u ponovnom postupku da oceni da li postoji krivica tužilje za učinjene povrede radne obaveze i nesavesno i nemarno izvršenje radnih obaveza, odnosno da li u ponašanju tužilje postoji odstupanje od redovnog i uobičajenog postupanja pri izvršenju radnih zadataka u skladu sa standardima „dobrog privrednika“, te da li je takvo ponašanje tužilje suprotno ponašanju iole pažljivog čoveka i privrednika, da bi se moglo pripisati krivici ili nameri ili krajnjoj nepažnji u izvršavanju radnih obaveza od strane tužilje.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić