Rev2 759/2022 3.5.15.4.3

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 759/2022
20.04.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milanko Rakić, advokat iz ..., protiv tuženog „IGV AUTOMOTIVE COMP“ DOO iz Inđije, čiji je punomoćnik Milutin Sretenović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 584/21 od 09.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 20.04.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 584/21 od 09.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 92/19 od 24.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od ...2016. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka sa traženom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 234.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 584/21 od 09.03.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenom postupku. Suprotno tvrdnji revidenta revizijski sud smatra da je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode koji su od značaja za presuđenje ove parnice.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu „radnik ...“ po osnovu ugovora o radu od ...2008. godine sa pratećim aneksima, kada mu je pobijanim rešenjem od ...2016. godine, otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 4. stav 1. tačka 7. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada kod poslodavca „IGV AUTOMOTIVE COMP“ DOO Inđija (tuženog). Otkaznim rešenjem od 07.09.2016. godine, stavljeno mu je na teret da je dana 01.07.2016. godine u poslovnom sedištu tuženog u Inđiji, bez nadzora i samoinicijativno premestio aparat za vodu, koji aparati se postavljaju od strane magacionera na mesta koja su unapred predviđena. Tužiocu je bilo poznato da ne sme samoinicijativno premeštati aparate za vodu, kao ni bilo koji drugi aparat niti mašinu, te da je dužan da o tome prethodno obavesti poslovođu što tužilac nije učinio, što predstavlja nepoštovanje radne discipline propisane članom 4. stav 1. tačka 7. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada kod tuženog. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno pisano upozorenje od 29.08.2016. godine o razlozima za otkaz na koje se tužilac pismeno izjasnio negirajući povredu radne discipline koja mu se stavlja na teret. Utvrđeno je da je tužilac 01.07.2016. godine bez saglasnosti i odobrenja poslovođe magacina BB samoinicijativno uzeo i izneo iz magacina novi aparat za vodu fabrički upakovan i da ga je uz pomoć viljuškariste VV uneo u radni prostor za skeniranje naloga. Tužilac, iako je tvrdio da su se zaposleni žalili da ih udara struja jer je stari aparat za vodu bio pokvaren i da je sa unutrašnje strane istog curela voda, nije uklonio stari aparat za vodu koji se nalazio u istom radnom prostoru (koji su koristili zaposleni na skeniranju naloga), niti je stari aparat za vodu isključio sa dovoda struje, niti preduzeo bilo koju drugu radnju usmerenu na otklanjanje opasnosti i zaštitu zdravlja i života zaposlenih u ovom radnom prostoru. O navedenom tužilac nije ni naknadno obavestio poslovođu magacina BB koji je sam primetio da u magacinu nedostaje jedan neraspakovan aparat za vodu, pa kada je pokušao da sazna šta se desilo od viljuškariste VV je dobio potrebne informacije. Utvrđeno je da nije bilo kvara na elektroinstalacijama starog aparata za vodu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog toga što je tužilac povredio radnu disciplinu, odnosno ponašao se suprotno pravilima propisanim Pravilnikom o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada kod poslodavca.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji nepoštuje radnu disciplinu propisanom aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema članu 4. stav 1. tačka 7. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada kod poslodavca „IGV AUTOMOTIVE COMP“ DOO Inđija, upotreba opreme poslodavca van nadzora i samoinicijativno, predstavlja nepoštovanje radne discipline za koje se može od strane poslodavca zaposlenom otkazati ugovor o radu.

Postupajući suprotno navedenim pravilima tužilac je iskazao nemarno i nesavesno ponašanje. Stoga su i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda bili ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca, jer tužilac nije poštovao radnu disciplinu iz člana 179. stav 3.tačka 8. Zakona o radu, u vezi člana 4. stav 1. tačka 7. Pravilnika o radnoj disciplini i ponašanju zaposlenih u toku rada kod tuženog, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Naime, i po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, tužilac je bio dužan da zatraži odobrenje da iz magacina uzme novi aparat za vodu i da ga odnese u radnu prostoriju u kojoj je radio, što nije učinio. Naprotiv, on je samoinicijativno bez odobrenja poslovođe magacina premestio aparat za vodu tako što ga je izneo iz magacina i postavio pored svog radnog stola, iako je bio svestan da je njegovo ponašanje suprotno dužnosti radnika na skeniranju radnih naloga, da poštuje pravila ponašanja u toku rada kod poslodavca.

Navodi u reviziji da je pobijano rešenje nezakonito, jer nije pribavljen video snimak nadzornih kamera tuženog, pa nije utvrđeno da li je aparat za vodu u prostoriji gde je tužilac radio bio neispravan, zbog čega ga je tužilac uklonio i postavio novi aparat za vodu, nisu osnovani (pored toga što se time napada utvrđeno činjenično stanje iz kog razloga se revizija ne može izjaviti). Naime, upotrebljavanje opreme poslodavca van nadzora i samoinicijativno, nesumnjivo predstavlja nedozvoljeno ponašanje zaposlenih, a preduzete radnje tužioca u konkretnoj situaciji nisu bile nužne i neophodne jer je utvrđeno je da nije bilo kvara na elektroinstalacijama starog aparata za vodu, a ponašanje tužioca je suprotno opisu poslova njegovog radnog mesta i ponašanju zaposlenih u toku rada kod tuženog.

Suprotno navodima revizije, težina navedene povrede, i po stanovištu ovog suda predstavlja ponašanje koje zaslužuje meru otkaza, imajući u vidu da ovo nije prvi put da tužilac ne poštuje radnu disciplinu zbog čega mu je poslodavac primenom člana 179-a Zakona o radu, ranije umesto otkaza ugovora o radu jedanput već izrekao blažu sankciju. Međutim, istom se očigledno nije ostvarila svrha kažnjavanja.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za reintegraciju u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić