Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, i dopunu revizije, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 87/18), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je, počev od 20.06.2003. godine, kod tuženog obavljao poslove ..., na osnovu ugovora o radu br. ... Upozorenjem br. ... od 29.09.2015. godine, koje je primio dana 30.09.2015. godine, tužilac je obavešten da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, zbog povrede radne obaveze – zloupotreba položaja i prekoračenja datog ovlašćenja iz člana 69. stav 2. tačka 18. i povrede radne obaveze – neizvršavanje, nesavesno, neblagovremeno, nekvalitetno i nemarno izvršavanje radnih obaveza iz člana 67. stav 2. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog. Upozorenje i rešenja o otkazu ugovora o radu, sadrže detaljna obrazloženja razloga na kojima su ti akti zasnovani. Prema sadržini rešenja tužene br. ... od 09.10.2015. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu br. ... od 20.06.2003. godine, pošto je gore navedene povrede radne obaveze izvršio tako što je dana 19.07.2015. godine, kada je obavešten od strane terenskog kontrolora BB da je kondukter VV u autobusu na liniji ...-..., učinila nepravilnost u radu, jer na kartama koje je izdavala nije stavila ispravan datum, protiv iste nije podneo prijavu zbog povrede radne obaveze, ali nije primio novac koji je kontrolar dala, u iznosu od 3000,00 dinara, za nepodnošenje prijave. Dalje, dana 25.09.2015. godine, kada je obavešten od strane kontrolora GG i DD, da vozač autobusa ĐĐ na liniji ...-..., nije imao istaknuti bedž, kako je propisano Pravilnikom o posadi vozila i naredbom direktora br. ... od 28.04.2006. godine, nije procesuirao naznačenu prijavu sa konstatovanim nepravilnostima i dostavio je direktoru. Pored toga, dana 19.08.2015. godine, kada je obavešten od strane kontrolora DD, EE i ŽŽ, da su zatekli nepravilnost kod vozača autobusa ZZ, u tom smislu što su u vozilu zatečena četiri putnika sa neispravnim kartama, a nakon što su kontrolori nepravilnosti konstatovali u radnom listu i iste, zajedno sa ostalom dokumentacijom predali, nije napisao prijavu protiv vozača ZZ, niti je dostavio direktoru preduzeća.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, da se poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu, a tuženi obaveže da ga vrati na rad.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, između ostalog, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze.

Prema odredbi člana 180. stav 1. istog Zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u slučaju iz člana 170.stav 2.i 3.ovog Zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje 8 dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenju iz stava 1. tog člana, poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Upozorenje se dostavlja zaposlenom na način propisan za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu iz člana 185. Zakona o radu.

Shodno odredbi člana 67. stav 2. tačka 1. Pojedinačnog kolektivnog ugovora tuženog br. ... od 29.08.2014. godine, važećeg u periodu donošenja predmetnog rešenja, utvrđene su povrede radnih obaveza zbog kojih se zaposlenom može otkazati ugovor o radu, između ostalog, i: neizvršavanje i nesavesno, blagovremeno, nekvalitetno i nemarno izvršavanje radnih obaveza.

Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova br. ... od 03.09.2014. godine, pod tačkom 31, sadržan je opis poslova ..., na koje radno mesto je tužilac bio raspoređen kod tuženog, pa tako, prema sadržini naznačenog člana, u opis poslova ... spada da: rukovodi radom službe i predstavlja službu u okviru preduzeća; organizuje proces rada u službi; prati, evidentira i verifikuje rad obavljen u službi; predlaže plan poslova za naredni period i izveštava o realizaciji plana; parafira, odnosno potpisuje sva pismena akta urađena u službi; obavlja i druge poslove po nalogu neposrednog rukovodioca. U opis poslova šefa službe terenske kontrole ili glavnog terenskog kontrolora spada, između ostalog, na osnovu odredbe člana člana 6.stav 1.tačka 10. Pravilnika tuženog br. 6750/1/4, o radu interne i terenske kontrole, da na osnovu dnevnog izveštaja kontrolora piše prijave o povredama radnih obaveza vozača i računopolagača PO ili drugih u preduzeću. Prijave dostavlja direktoru PO, a službi KBO dostavlja periodično izveštaje o prijavama protiv zaposlenih lica preduzeća, kao i preduzetim disciplinskim merama. Dostavlja i izveštaj o preduzetim disciplinskim merama po prijavama koje su podnele druge službe saobraćajnih kontrolora u preduzeću ili kontrole drugih prevoznika.

U postupku je utvrđeno da je tužilac učinio, svojom krivicom, povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, jer je kao ... bio upoznat sa prijavama kontrolora koje se odnose na propuste u radu vozača autobusa ĐĐ i ZZ, kao i konduktera VV, ali protiv njih nije podneo prijavu nadležnom licu, odnosno direktoru, niti pak bilo kakav izveštaj o nepravilnostima u njegovom radu, iako je to bila njegova obaveza, u smislu člana 6. tačka 10. Pravilnika o radu interne i terenske kontrole tuženog, što znači da je propuštanjem izvršavanja radne obaveze, svojom krivicom, učinio povredu radne obaveze propisanu odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu (nesavesno ili nemarno izvršavanje radnih obaveza), odnosno predviđenu članom 67. stav 2. tačka 1. Kolektivnog ugovora koji je bio na snazi kod tuženog u tom periodu (neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno, nekvalitetno i nemarno izvršavanje radnih obaveza), pa mu je osporenim rešenjem tuženog pravilno otkazan ugovor o radu. Tuženi nije dužan da tužioca vrati na rad, u smislu odredbe člana 191. Zakona o radu, imajući u vidu da je osporeno rešenje tuženog, kojim mu je otkazan ugovor o radu, zakonito.

Neosnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava navodima da protiv tužioca nije vođen krivični postupak za povredu radne obaveze, već je isti obustavljen i da stoga nije utvrđena krivica tužioca za povredu radne obaveze. Suprotno tome, kod utvrđenog činjeničnog stanja da je tužilac poslove ... obavljao u periodu dužem od 15 godina, što znači da ima dugogodišnje iskustvo u radu na tim poslovima i da je svesno propustio da podnese prijavu protiv zaposlenih kod kojih su kontrolori konstatovali nepravilnosti u radu, o čemu tužilac nije dostavio izveštaj direktoru, sledi da na strani tužioca postoji krivica koja potvrđuje otkazni razlog. Nisu osnovani navodi revizije tužioca kojima se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, jer se revizija iz tih razloga ne može da izjavi, u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić