Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na određeno vreme. Tužilja je u periodu od 01.12.2014. do 01.09.2016. godine zaključila sa tuženom više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme za obavljanje poslova nastavnika ... . Dana 01.09.2018. godine tužilja je zasnovala radni odnos kod tužene do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos na neodređeno vreme, a najkasnije do 31.08.2019. godine. Aneksom ugovora o radu od 04.09.2018. godine izmenjen je ugovor o radu od 03.09.2018. godine u tački 2. i utvrđeno da radni odnos tužilje na određeno vreme traje od 01.09.2018. godine do isteka prava na korišćenje prava na odsustvo saglasno odredbi člana 187. stav 2. tačka 1. Zakona o radu. Tužilji je rešenjem od 03.05.2019. godine odoboreno odsustvo u ukupnom trajanju od 365 dana zbog porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. Direktor tužene je 19.04.2020. godine doneo rešenje o otkazu ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojeg je tužilji istog dana prestao radni zbog isteka roka na koji je zasnovan. Školski odbor tužene je Odlukom od 27.05.2020. godine odbio žalbu tužilje koju je uložila protiv rešenja o otkazu ugovora o radu.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 15.03.2020. godine donela Odluku o obustavi izvođenja nastave u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja broj 05-532504/2020 na osnovu koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja putem školskih uprava uputilo instrukcije svim školama sa uputstvima za primenu ove odluke u kojoj se navodi da će zaposlenima koji su u radnom odnosu na određeno vreme, a kojima ističe rok na koji su primljeni škola produžiti radni odnos na određeno vreme, osim u slučaju povratka zaposlenog koga zamenjuju.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da je tužilji radni odnos prestao u skladu sa zakonom. Tužena je Aneksom ugovora o radu od 03.09.2018.godine tužilji produžila radni odnos na određeno vreme do isteka prava na korišćenje prava na odsustvo u skladu sa članom 187. stav 1. i 2. Zakona o radu, smatrajući da tužilji za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi posebne nege deteta ne može na zakonit način da otkaže ugovor o radu, zbog čega je osporenim rešenjem tužilji otkazala ugovor o radu na određeno vreme 19.04.2020.godine kada joj je isteklo pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. Instrukcija koju je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja putem školskih uprava uputilo osnovnim i srednjim školama sa detaljnim uputstvom za primenu Odluke Vlade RS o obustavi izvođenja nasteve u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja nije obavezujuća za tuženu kao poslodavca, jer poslodavac u zavisnosti od okolnosti rada organizuje poslove, a tužena je, u periodu odsustva tužilje u radni odnos na određeno vreme morala da primi drugog nastavnika ... kako bi se nastava realizovala. Stoga osporeno rešenje tužene od 19.04.2020.godine i odluka školskog odbora od 27.05.2020.godine nisu nezakoni. Kod izloženog, odbijen je i tužbeni zahtev da se obaveže tužena da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na određeno vreme, kao i zahtev da tužilju prijavi kod nadležnih organa obaveznog socijalanog osiguranja.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da su osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji i odluka školskog odbora nezakoniti jer su doneti suprotno obavezujućem uputstvu ministarsta. U nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je organizovanje obrazovno-vaspitnog rada u školama te su instrukcije Ministarstva upućene školama putem školskih uprava koje sadrže uputstvo za primenu Odluka Vlade RS od 15.03.2020.godine, po nalaženju drugostepenog suda, obavezujućeg karaktera, a ne diskreciono pravo tužene. Stoga je tužena bila u obavezi da sprovede uputstvo Ministarstva kojim je utvrđeno da će zaposlenima koji su u radnom odnosu na određeno vreme, a kojima ističe rok na koji su primljeni škola produžiti radni odnos na određeno vreme, osim u slučaju povratka zaposlenog koga zamenjuju. To znači da je tužilji kao zaposlenoj na određeno vreme po isteku roka na koji je primljena, odnosno po isteku porodiljskog odsustva 19.04.2020. godine (dakle u toku vanrednog stanja i važenja Odluke o obustavi izvođenja nastave u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja) trebalo produžiti radni odnos na određeno vreme, a ne zaposlenom koji je zamenjivao tužilju. Drugostepeni sud je ocenio da tužilja nije imala pravni interes za postavljanje tužbenog zahteva u delu koji se odnosi na zaključenje ugovora o radu na određeno vreme i prijavljivanje kod nadležnog organa obaveznog socijalanog osiguranja, ali je i u navedenom delu odlučio u meritumu i usvojio tužbeni zahtev imajući u vidu fazu u kojoj se postupak nalazi, te da je tužilja postavljanjem navedenih zahteva imala nameru da ostvari pravo na naknadu štete u vidu izgubljene zarade i uplatu doprinosa.

Po oceni Vrhovnog suda stanovište drugostepenog suda zasnovano je na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema osporenom rešenju o otkazu ugovora o radu na određeno vreme od 19.04.2020. godine, tužilji zaposlenoj kod tužene je na osnovu člana 175. tačka 1. Zakona o radu prestao radni odnos 19.04.2020. godine zbog isteka roka na koji je zasnovan. Odlukom tužene od 27.05.2020. godine odbijena je žalba tužilje podneta na predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu.

Naime, prema članu 175. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14) radni odnos zasnovan na određeno vreme prestaje istekom roka na koji je zasnovan. Poslodavac stoga nije u obavezi da donese rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zaključen ugovor o radu, pa rešenje koje se donese u takvoj situaciji ima deklarativni karakter. Prema aneksu ugovora o radu od 04.09.2018. godine tužilja je radni odnos na određeno vreme zasnovala zaključno sa istekom prava na korišćenje prava na odsustvo u skladu sa članom 187 stav 1 i 2 Zakona o radu. Tužilji je 19.04.2020. godine prestalo pravo na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, pa joj je istog dana u skladu sa navedenom zakonskom odredbom prestao radni odnos istekom vremena na koji je zaključen ugovor o radu. Kod izloženog, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nije nezakonito, kao ni predmetna odluka tužene, kako pogrešno smatra drugostepeni sud.

Dakle, kako je radni odnos tužilje zasnovan na određeno vreme, po samom zakonu, prestao istekom roka na koji ja zasnovan, isti, suprotno nalaženju drugostepenog suda nije mogao biti produžen do isteka vanrednog stanja. Naime, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja povodom Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“ broj 31/20) i Odluke Vlade RS o obustavi izvođenja nastave u visokoškolskim ustanovama, srednjim i osnovnim školama i redovnog rada ustanova predškolskog vaspitanja i obrazovanja od 15.03.2020. godine uputilo je instrukciju osnovnim i srednjim školama koja se odnosi na produženje radnog odnosa zaposlenima na određeno vreme. Međutim, navedenom instrukcijom nadležnog ministarstva nisu derogirane odredbe Zakona o radu koje se odnose na prestanak radnog odnosa istekom roka na koji za zasnovan, pa je tužilji kako je napred navedeno radni odnos prestao istekom roka na koji ja zasnovan. Stoga je, po nalaženju Vrhovnog suda pravilno prvostepenom presudom odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja i odluke.

Kako navedeno rešenje i odluka tužene nisu nezakonite, neosnovan je i tužbeni zahtev koji se odnosi na zaključenje ugovora o radu na određeno vreme i prijavu nadležnim organima obaveznog socijalnog osiguranja, imajući u vidu i da se prava zbog nezakonitog prestanka radnog odnosa u skladu sa članom 191 Zakona o radu ostvaruju vraćanjem na rad, naknadom štete u visini izgubljene zarade i uplatom doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio.

Kod izloženog povodom revizije tužene preinačena je pobijana drugostepena presuda i odbijena žalba tužilje. Stoga je drugostepena presuda preinačena i u pogledu odluke o troškovima, tako što je potvrđena i odluka o troškovima prvostepenog postupka i odbijen zahtev tužilje da se obaveže tužena da joj naknadi troškove postupka.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužena je uspela u postupku po reviziji pa joj, na osnovu odredbe člana 165. stav 2. u vezi člana 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku pripadaju opredeljeni troškovi revizijskog postupka na ime sastava revizije u iznosu od 33.000,00 dinara, prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja ovih parničnih radnji.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković