Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Jelena Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog Andrea Confezioni Serbia, DOO sa sedištem u Jagodini, koga zastupa punomoćnik Aleksandar Janković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 792/21 od 16.11.2021. godine, u sednici veća održanog dana 08.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 792/21 od 16.11.2021. godine i presuda Osnovnog suda u Jagodini P1 281/18 od 19.11.2020. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovo suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 281/18 od 19.11.2020. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., kojim je tražio da se rešenje tuženog Andrea Confezioni Serbia, DOO Jagodina, broj ../2018 od 21.09.2018. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj ../14 od 01.08.2014. godine zbog prestanka potrebe za njegovim radom i utvrđen prestanak radnog odnosa danom dostavljanja rešenja, poništi kao nezakonito, kao neosnovan; odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da tuženi tužioca vrati na rad; obavezan je tužilac da tuženom isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 132.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 792/21 od 16.11.2021. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda i odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove žalbenog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), pa je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. ZPP, jer u pobijanoj presudi nije ocenio sve bitne navode žalbe, što je uticalo na pravilnost i zakonitost pobijane presude.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, kao jedini izvršilac na radnom mestu šefa ..., sa opisom poslova bliže navedenim u obrazloženju pobijane presude. Rešenjem tuženog broj ../2018 od 21.09.2018. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu usled prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je raspoređen u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i istom je isplaćena otpremnina od strane tuženog u skladu sa ovim rešenjem. U obrazloženju ovog rešenja navedeno je da je usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca tužiočevo radno mesto ukinuto, te da poslodavac zaposlenom nije mogao da obezbedi posao koji bi odgovarao njegovoj stručnoj spremi, niti ima poslova koji bi mogli da se ponude u nižem stepenu stručne spreme u zanimanju tužioca, kao ni prekvalifikacija ili poslovi sa skraćenim radnim vremenom. Pre donošenja osporenog rešenja tuženi je doneo Odluku o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova broj ../18 od 06.08.2018. godine i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka kod tuženog broj ../18 od 16.08.2018. godine, kojima je smanjen broj zaposlenih kod tuženog i, između ostalog, ukinuto je radno mesto šefa ... na kom je tužilac bio raspoređen kao jedini izvršilac. Navedena Odluka objavljena je na oglasnoj tabli tuženog dana 06.08.2018. godine, dok je Pravilnik bio istaknut na oglasnoj tabli tuženog 16.08.2018. godine, a stupio je na pravnu snagu dana 24.08.2018. godine. Tuženi usled navedene organizacione promene nije bio u obavezi da donosi Program rešavanja viška zaposlenih.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, sudovi su ocenili da je pobijano rešenje tuženog zakonito, da je postupak otkazivanja tužiočevog ugovora o radu sproveden u svemu u skladu sa odredbama člana 153. do 160. Zakona o radu, te da tuženi nije imao slobodno radno mesto na koje bi rasporedio tužioca, pri čemu primljeni radnik BB nije novozaposleni, jer je prethodno već bio u radnom odnosu kod tuženog, a u periodu od 20.10.2017. godine do 05.10.2018. godine nalazio se na neplaćenom odsustvu, prema rešenju tuženog od 19.10.2017. godine, pa ponovnim zaključenjem ugovora o radu sa ovim zaposlenim tuženi nije postupio suprotno odredbi člana 182. stav 1. Zakona o radu, niti je to radno mesto bilo slobodno u momentu donošenja osporenog rešenja. Takođe, u rešenju o otkazu ugovora o radu tužiocu su navedeni razlozi zbog čega je tužilac proglašen tehnološkim viškom, s obzirom da je navedeno da je do toga došlo usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, zbog čega je ukinuto tužiočevo radno mesto – šef ... .

Za sada se ovakvo stanovište nižestepenih sudova ne može prihvatiti, jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, na šta se u reviziji tužioca osnovano ukazuje.

Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14), zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Odredbama članova 153. do 157. istog Zakona propisan je postupak koji je poslodavac dužan da sprovede prilikom oglašavanja zaposlenih tehnološkim viškom, kao i mere koje je dužan da preduzme.

Institut „zabrane i zloupotrebe prava“ štiti zaposlenog kao opštevažeći princip u ugovornom pravu (član 13. ZOO), koji se, imajući u vidu poreklo ugovora o radu, supsidijarno primenjuje i u oblasti rada. Zloupotreba prava postoji kada poslodavac u postupku davanja otkaza ispoštuje formu, ali ne i suštinu (razloge) instituta tzv. viška zaposlenih, odnosno ako vređa njegov cilj i svrhu.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizlazi da je svrha tehnološkog viška otpuštanje radnika zbog bolje organizacije, tehnoloških promena i zbog ekonomskih promena. Zbog pobrojanih uzroka prestaje potreba za radom određenog broja zaposlenih. Taj institut se zloupotrebljava ako se koristi da bi se bez određene zakonske procedure otpustili zaposleni koji ne ostvaruju radne rezultate, ne ispunjavaju radne obaveze ili krše radnu disciplinu ili da bi se na njihovom mestu u relativno kratkom vremenskom roku zaposlili drugi – novi radnici.

Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba. Zakon razlikuje dve situacije, jednu kada zbog nastalih promena dođe do ukidanja određenih službi ili radnih mesta i prestanka potrebe za obavljanjem određenog posla ili kada dođe do smanjenja obima posla i time do smanjenog broja izvršilaca na određenim poslovima. U slučaju ukidanja radnog mesta osnovni uslov za otkaz ugovora o radu zaposlenom višku je da poslodavac nema mogućnosti da ga rasporedi na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi.

Sud ne može ceniti opravdanost i celishodnost organizacionih, tehnoloških i ekonomskih mera poslodavca, niti odluke poslodavca o potrebnom broju radnih mesta i broju zaposlenih na nekom radnom mestu, ali rešenje o prestanku radnog odnosa iz ovog razloga, da bi bilo zakonito, ne može da sadrži samo pozivanje na ove razloge bez jasnog obrazloženja zbog čega je ukinuto radno mesto, odnosno u čemu se sastoje konkretne tehnološke, ekonomske ili organizacione promene koje su kod tuženog dovele do prestanka potrebe za obavljanjem poslova tužioca.

Donoseći pobijanu odluku nižestepeni sudovi nisu na pouzdan način utvrdili, odnosno ocenili zakonitost pobijanog rešenja u smislu njegove sadržine, jer tuženi nije konkretizovao razloge koji opravdavaju odluku za otkaz ugovora o radu primenom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Takođe, u reviziji se ukazuje da se u rešenju o otkazu ugovora o radu tužiocu pominje Odluka o smanjenju broja zaposlenih, ali bez broja i datuma, što dovodi u sumnju činjenicu objavljivanja ove odluke na oglasnoj tabli tuženog i uopšte donošenja te odluke. Pored toga, osnovano se u reviziji ukazuje da nižestepeni sudovi nisu na pouzdan način utvrdili da li je BB zasnovao radni odnos kao novi zaposleni, ili mu je radni odnos aktiviran nakon mirovanja, s obzirom na činjenicu koja se navodi u prvostepenoj presudi, a na koju i tužilac ukazuje, da je ovom zaposlenom radni odnos prestao 18.10.2017. godine, a kao osnov prestanka je navedena povreda radne obaveze, što je u suprotnosti sa navodima i rešenjem tuženog od 19.10.2017. godine kojim je ovom zaposlenom odobreno odsustvo bez naknade zarade.

S obzirom da činjenično stanje nije potpuno utvrđeno, pravilnost primene materijalnog prava nije mogla biti ispitana, zbog čega je revizija tužioca usvojena, i ukinute drugostepena i prvostepena presuda i predmet vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i pouzdano utvrditi sve činjenice od kojih zavisi ocena zakonitosti donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, nakon čega će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

S obzirom da odluka o troškovima postupka, i od konačnog ishoda spora pobijane presude su ukinute i u delu odluke o troškovima postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić