Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan, jer je na nesumnjiv način utvrđeno da je 31.03.2018. godine iz pogona tuženog pokušala da iznese činiju sa kajmakom, zbog čega je učinila povredu radne obaveze, te su radnje tuženog u vezi sa otkazom ugovora o radu zakonite i u skladu sa odredbom člana 55. stav 2. tačka 10. Pravilnika o radu.

Suprotno, po oceni drugostepenog suda, povreda radne obaveze koja se tužilji stavlja na teret u osporenom rešenju, nije identifikovana u pogledu mesta, načina i vremena izvršenja, već je krivica tužilje za učinjenu povredu radne obaveze zasnovana na pretpostavci svedoka BB da je tužilja ispod kecelje tog dana držala činiju sa kajmakom, zbog čega nije dokazano da je tužilja učinila navedenu povredu radne obaveze koja joj se stavlja na teret, te je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, jer nije postojao osnov za otkaz ugovora. Zbog navedenog, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene pred drugostepenim sudom, jer drugostepeni sud nije mogao da izvrši drugačiju ocenu dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, a da pre toga ne otvori glavnu raspravu.

Članom 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave. Članom 394. istog zakona, propisano je da će drugostepeni sud presudom da preinači prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1), ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2), ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3), ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4).

Iz navedenog jasno proizilazi da ako drugostepeni sud ne prihvati ocenu dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, ima mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze za koje smatra da po sadržini podležu pažljivijoj oceni dokazne vrednosti.

U konkretnom slučaju, imajući u vidu činjenicu da je prvostepeni sud iskaz svedoka BB u celosti prihvatio, ceneći da je uverljiv i nepristrasan, a da je drugostepeni sud bez otvaranja glavne rasprave ocenio da je iskaz imenovanog svedoka nepouzdan i kontradiktoran, to je drugostepeni sud na navedeni način učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 394. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, primenom člana 165. stav 3. ZPP, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama ovog suda, nakon čega će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu tužilje pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić