.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 766/2023
24.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Zorana Hadžića, Vesne Subić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA i ..., čiji je punomoćnik Slaviša Vukosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog Kliničko bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović - Dedinje“ Beograd, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3920/21 od 15.10.2021. godine, u sednici održanoj 24.10.2024. godine, doneo je
R E Š ENJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3920/21 od 15.10.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3920/21 od 15.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3306/19 od 10.06.2021. godine, ispravljene rešenjem tog suda P1 7362/21 od 24.12.2021. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime manje isplaćene zarade za period od septembra 2016. godine do januara 2019. godine isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate i da na dosuđeni iznos u korist tužilje izvrši uplatu nadležnom fondu PIO RF PIO Filijala Beograd doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji plati troškove parničnog postupka od 67.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3920/21 od 15.10.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev za isplatu glavnog potraživanja za period od novembra 2016. godine do maja 2018. godine sa pripadajućim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje i za isplatu glavnog potraživanja za period od juna 2018. godine do januara 2019. godine sa pripadajućum kamatom i doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje i u tom delu je žalba tuženog, odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke za iznos glavnog potraživanja za septembar 2016. godine sa pripadajućim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje za taj mesec i u pogledu odluke o zakonskoj zateznoj kamati na iznos glavnog potraživanja za period od septembra 2016. godine do maja 2018. godine i u stavu drugom izreke i u tom delu je predmet upućen istom sudu na ponovno suđenje.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23). Predmet tražene pravne zaštite o kom je odlučeno pobijanom presudom je naknada štete na ime manje isplaćene minimalne zarade. O ovom pravu tužilje i visini tražene razlike sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, iz kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 08.10.2019. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 75.435,37 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kom pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
