Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 408. i članom 441. ZPP, Vrhovni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana, na koju se revident poziva, revizija se ne može izjaviti. Nisu osnovani navodi tužene da je u drugostepenom postupku nepravilno primenjen član 228. ZPP. Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje koje je nižestepeni sud utvrdio saglasno toj zakonskoj odredbi, na osnovu činjenica koje su stranke iznele i dokaza koje su predložile, a na kojima su zasnovale svoj zahtev ili osporavale navode i dokaze protivnika.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je osporenim rešenjem prestao radni odnos kao višku zaposlenih. Skupština opštine Prokuplje je na osnovu Odluke Vlade Republike Srbije o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 61/2017) donela 01.09.2017. godine Odluku o izmeni Odluke o maksimalnom broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave („Službeni list Opštine Prokuplje“ broj 8/17 i 14/17). Tom Odlukom je broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tužene ograničen na 24 izvršioca. Tužena je 19.10.2017. godine donela Pravilnik o izmenama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim je broj zaposlenih na radnom mestu ..., na koje je tužilja bila raspoređena, smanjen sa 12 na 8 izvršilaca. Tužilja nije prihvatila mogućnost sporazumnog prestanka radnog odnosa uz isplatu novčane naknade. Komisija koju je oformio tuženi izvršila je bodovanje i rangiranje zaposlenih na poslovima knjižničara, i prema broju ostvarenih bodova rangirala tužilju na jedno od poslednja četiri mesta na rang listi. Tužilja nije prigovorila izveštaju Komisije o bodovanju.

Na tako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Tužilji je radni odnos prestao u procesu racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, u skladu sa odredbama posebnog Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 68/15, 85/15 i 81/16). Pobijano rešenje o prestanku radnog odnosa doneto je nakon sprovedenog postupka utvrđivanja viška zaposlenih, primenom kriterijuma iz člana 40. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 10/15), na osnovu kojeg je tužilja svrstana među četiri zaposlena sa najmanjim brojem bodova, za koliko je smanjen broj izvršilaca na njenom radnom mestu ...

Po oceni Vrhovnog suda, navodi revidenta da je u postupku utvrđivanja viška zaposlenih pogrešno primenjen član 40. Posebnog kolektivnog ugovora jer su istovremeno primenjeni svi propisani kriterijumi, ne utiče na pravilnost pobijane odluke o prestanku radnog odnosa. Iz navedene odredbe Posebnog kolektivnog ugovora zaista sledi da postoje osnovni kriterijumi za utvrđenje programa rešavanja viška zaposlenih (rad ostvaren u radnom odnosu, stručna sprema i rezultati rada) i dopunski kriterijumi - imovno stanje, koje se primenjuje ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, odnosno dužina radnog odnosa, zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, kao i broj dece na redovnom školovanju, koji se primenjuju ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju isto imovno stanje. Tužilja ne spori pravilnost primenjenih kriterijuma rad ostvaren u radnom odnosu i stručna sprema, ali osporava pravilnost primene kriterijuma rezultata rada zbog izostanka obrazložene ocene neposrednog rukovodioca. Po tom kriterijumu svi zaposleni dobili su maksimalan broj bodova, a tužilja nije dokazala da ima pravo na uvećan broj bodova zbog učestvovanja na takmičenjima i ostvarenih rezultata. Tužilja osporava i pravilnost primene dopunskog kriterijuma imovno stanje, koji se u ovom slučaju primenjuje zato što svi zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, sa razloga što imovno stanje nije utvrđivala komisija koju je obrazovao tuženi, uz učešće reprezentativnih sindikata. Međutim, tužilja nije dokazala da je njeno imovno stanje trebalo bodovati sa većim brojem bodova od onog koji je komisija utvrdila i da bi to uticalo na njeno mesto na rang listi, u smislu da bi je izostavilo iz kruga četiri zaposlena za koliko je smanjen broj izvršilaca na poslovima ... Izostanak bodova po osnovu dopunskog kriterijuma zdravstveno stanje zaposlenog i člana njegove uže porodice nije od značaja, jer se taj dopunski kriterijum primenjuje samo ako svi zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, što ovde nije slučaj jer postoje razlike u imovnom stanju zaposlenih. U tom kontekstu, relevantni su navodi tužilje da nije imala dovoljno vremena da prikupi dokaze o svom zdravstvenom stanju. Racionalizacija broja zaposlenih kod tuženog nije mogla biti sprovedena u roku iz člana 11. stav 1. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javom sektoru (do 30. juna tekuće kalendarske godine u periodu sprovođenja racionalizacije), jer je akt Vlade Republike Srbije iz člana 4. stav 1. tog zakona objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“ broj 61 od 23.06.2017. godine i stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a tim aktom je utvrđen maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave - Opštine Prokuplje.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković