U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Zorica Zdravković, i Milomir Kovačević, advokati u ..., protiv tuženog „BB“, „..“ iz ..., koga zastupa VV, diplomirani pravnik tuženog, radi poništaja sporazuma o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 1505/15 od 07.09.2015. godine, u sednici veća održanoj 09.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 1505/15 od 07.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 1505/15 od 07.09.2015. godine je odbijena žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu broj P1 1068/14 od 24.04.2015. godine kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi sporazum o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog pod brojem II-31-9/907 od 30.06.2010. godine potpisan između tužioca i tuženog i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na poslove i radne zadatke koje je obavljao do prestanka radnog odnosa i da mu nadoknadi troškove spora.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju.

Odlučujući o reviziji tužioca primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/14), jer je tužba u ovom radnom sporu podneta 30.09.2010. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nema bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, jer presuda nema nedostataka zbog koje se ne može ispitati, izreka je razumljiva, u saglasnosti je sa utvrđenim činjenicama, razlozi su jasni i neprotivrečni.

Prema utvrđenim činjenicama, tuženi je 17.06.2008. godine, radnicima ponudio socijalni program i tužilac je bio jedan od zainteresovanih te se dobrovoljno prijavio za sporazumni prestanak radnog odnosa svojeručnim potpisivanjem zahteva. Pre nego što je potpisao sporazum o prestanku radnog odnosa, tužiocu je omogućeno da ga pročita i da se upozna sa njegovom sadržinom, a uz sporazum mu je priloženo i obaveštenje o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti. Tužilac je zaključio sporazum o prestanku radnog odnosa 30.06.2010.godine (sa tim danom mu prestaje radni odnos) kojim mu je isplaćena ukupna naknada od 3.013.654,00 dinara (otpremnina i novčana naknada). Bolovanje je otvorio 01.07.2010.godine. U toku 2011.godine tužilac se lečio na Klinici za ..., Institut za .... Tužilac je podneo zahtev za invalidsku penziju, ali je zahtev odbijen jer je komisijski utvrđeno da ne postoji potpuni gubitak radne sposobnosti jer lečenje nije završeno. Protiv rešenja je tužilac izjavio žalbu, a potom podneo tužbu Upravnom sudu. Tužilac nije uspeo sa pravnim lekovima te je konačno njegova žalba u ponovnom postupku odbijena.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su pravilno odbili tužbeni zahtev tužioca jer su ocenili da se tužilac dobrovoljno prijavio za sporazumni prestanak radnog odnosa u skladu sa socijalnim programom i da u toku postupka nije dokazao da je u trenutku potpisivanja sporazuma bio nesposoban za rasuđivanje, nije bio svestan posledica prestanka radnog odnosa.

U članu 177. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05, 61/05 i 54/09), je propisano da radni odnos može da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Utvrđeno je u postupku da je tuženi kao poslodavac postupio u svemu po navedenoj odredbi. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da bez obzira na činjenicu što je tužilac ... lice (a što proizilazi iz medicinske dokumentacije), da je on bio poslovno sposobno lice i da je bio svestan pravnih posledica zaključenog sporazuma o prestanku radnog odnosa. Neosnovano revident u reviziji ističe da sud nije kompententan da ocenjuje poslovnu sposobnost tužioca. Tačno je da sud bez pomoći lekara veštaka neuropsihijatrijske struke ne ocenjuje poslovnu sposobnost lica, međutim to je pretpostavka od koje se polazi, a onaj u čijem je interesu da dokaže da nije poslovno sposoban preuzima na sebe teret dokazivanja, što je u konkretnom slučaju bila obaveza tužioca (član 223. stav 2. ZPP). Tužilac to nije dokazao.

Revident ponavlja navode koje je izneo u žalbi, a o kojima se drugostepeni sud izjasnio. Tužilac osporava da je sporazum potpisao 30.06.2010. godine i tvrdi da je sporazum zaključio 02.07.2010. godine, kada je već bio na bolovanju koje mu je otvoreno 01.07.2010. godine, međutim ovakva tvrdnja niti proizilazi iz izvedenih dokaza niti ju je tužilac dokazao.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić