.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 774/2023
26.04.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović, Zorice Bulajić, Vesne Stanković i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Mandžukić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4785/22 od 10.11.2022. godine, u sednici održanoj 26.04.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4785/22 od 10.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4785/22 od 10.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 171/21 od 24.08.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete isplati: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 48.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 40.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 32.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.08.2022. godine, kao dana presuđenja, pa do isplate, dok je za veći iznos od dosuđenog do iznosa koji je tražen tužbenim zahtevom i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 120.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha iznos od 110.000,00 dinara i na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 90.000,00 dinara, tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Stavom drugim iztreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 123.400,00 dinara, sa kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4785/22 od 10.11.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog i u delu stava drugog izreke u pogledu visine dosuđenih troškova parničnog postupka i žalba tužene odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke, u preostalom delu, tako što je obavezana tužena da tužiocu, na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od 123.400,00 dinara, isplati zakonsku zateznu kamatu od izvršnosti do isplate, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate preko navedenog, a do prvostepenom presudom dosuđenog počev od presuđenja do izvršnosti, odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, revizju je blagovremeno izjavila tužena zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda kojom je tužbeni zahtev delimično usvojen. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, već se osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama, ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenog razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 13.09.2019. godine, a pobijana vrednost predmeta spora iznosi 120.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
