Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4365/22 od 04.10.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što odbijen tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji naknadi štetu na ime izostalih naknada za slučaj nezaposlenosti, za period od 13.12.2018. godine do 13.05.2019. godine, u ukupnom iznosu od 90.514,00 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom, bliže označeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke tako što je obavezan tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 59.042,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 53.521,00 dinara počev od izvršnosti presude do konačne isplate, dok je preko dosuđenog iznosa do iznosa od 167.542,00 dinara, odbijen zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u preinačujućem delu, u stavu drugom i trećem izreke, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) - ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog bila radno anagažovana, sa kratkim prekidima, počev od 2005. godine po različitim osnovama, a poslednje dve godine po ugovorima o obavljanju privremenih i povremenih poslova. U spornom periodu tužilja je bila angažovana ne osnovu Ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 27.06.2018. godine, koji je zaključen na period od 28.06.2018. godine do 13.12.2018. godine. Zbog operacije tumora paratiroidne žlezde, tužilja je od 07.08.2018. godine bila sprečena da radi. Rešenjem tuženog od 17.09.2018. godine tužilji je otkazan navedeni ugovor, sa obrazloženjem da je to zbog neizvršavanja obaveza od strane tužilje. Rešenjem Nacionalne službe za zapošljavanje od 04.10.2018. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za priznavanje prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti. Protiv navedenog rešenja tužilja nije izjavljivala žalbu. Tužbom je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovra o obavljanju privremenih i povremenih poslova, kao i da se tuženi obaveže da joj naknadi štetu na ime izgubljenih naknada za period u kome je bila sprečena da radi, uz obavezu tuženog da na tražene iznose uplati doprinose, a postavila je i eventualni tužbeni zahtev za naknadu štete zbog nemogućnosti da ostvari pravo na novčanu naknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Visina predmetnih potraživanja je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko - finansijske struke, prema kome je tužilja precizirala tužbeni zahtev.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, imajući u vidu da je tužilja zbog bolesti bila privremeno sprečena za rad, a da se kao razlog za otkaz ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova u osporenom rešenju navodi „neizvršavanje obaveza od strane tužilje da obavlja ugovorene poslove“. Prema oceni prvostepenog suda, privremena sprečenost za rad tužilje se ne može smatrati neizvršavanjem radnih obaveza, jer neizvršavanje radnih obaveza kao otkazni razlog, podrazumeva nalog poslodavca koji zaposleni u svom radu ne izvršava. Prvostepeni sud je, pozivajući se na odredbe članova 154. i 155. Zakona o obligacionim odnosima i člana 164 Zakona o radu, usvojio eventualni tužbeni zahtev za naknadu štete zbog zbog izgubljenih naknada za slučaj nezaposlenosti, ocenivši da tužilja nije ostvarila pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenisti jer je tuženi doneo nezakonito rešenje o otkazu.

Drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i zaključio da je prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 17.09.2018. godine. Međutim, u pogledu naknade štete na ime izostalih naknada za slučaj nezaposlenosti, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu presudu i odbio tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilja imala mogućnost da protiv rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje kojim je odbijen njen zahtev za priznavanje prava na novčanu naknadu, izjavi žalbu drugostepenom organu i tužbom pokrene upravni spor, a kako to nije učinila nema osnova da u pranici traži da se tuženi obaveže na isplatu izostalih naknada za slučaj nezaposlenosti.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude, pogrešno primenio materijalno pravo, a tužilja osnovano na to u reviziji ukazuje.

Članom 66. stav 1. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti („Službeni glasnik RS“ 36/09...113/17), propisano je da obavezno osigurano lice ima pravo na novčanu naknadu ako je bilo osigurano najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidnim osiguranjem iz stava 1. ovog člana smatra se i prekid obaveznog osiguranja kraći od 30 dana (stav 2.).

Prema članu 67. stav 1. tačka 2. istog zakona, nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa ili prestanka obaveznog osiguranja, po osnovu prestanka radnog odnosa na određeno vreme, privremenih i povremenih poslova, probnog rada; Nezaposleni kome je radni odnos, odnosno osiguranje prestalo njegovom voljom ili krivicom, odnosno ako je radni odnos prestao svojevoljnim opredeljivanjem za otpremninu, novčanu naknadu ili posebnu novčanu naknadu po odluci Vlade o utvrđivanju programa rešavanja viška zaposlenih, u većem iznosu od visine otpremnine utvrđene Zakonom o radu, može ostvariti pravo na novčanu naknadu ako ponovo ispuni uslove iz člana 66. ovog zakona (stav 2.).

U konkretnom slučaju, rešenjem tuženog od 17.09.2018. godine, tužilji je nazakonito otkazan ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova od 27.06.2018. godine, budući da je tuženi kao razlog za otkaza ugovora naveo „neizvršavanje obaveza od strane tužilje da obavlja ugovorene poslove“, koji otkazni razlog nije ostvaren, jer je tužilja u spornom periodu bila privremeno sprečena za rad zbog bolesti, što se ne može smatrati neizvršavanjem radnih obaveza.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanim delom presude je naknada štete nastale zbog utvrđenih propusta tuženog, a šteta se ogleda u neostvarenoj naknadi kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Naime, rešenjem Nacionalne službe za zalošljavanje od 04.10.2018. godine odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za priznavanje prava na novčanu naknadu za vreme nezaposlenosti, jer je tužilji osnov za osiguranje za slučaj nezaposlenosti prestao zbog neizvršavanja obaveza da obavlja ugovorene poslove, kako je navedeno osporenom rešenju o otkazu, a ne zbog isteka ugovora o obavljanju privemenih i povremenih poslova. Dakle, tužilja je usled propusta tuženog, donošenja nezakonitog rešenja o otkazu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, bila lišena mogućnosti da ostvari naknadu za mesece za koje bi po redovnom toku naknadu ostvarila, da nije bilo opisanih propusta tuženog, zbog čega tuženi snosi odgovornost za štetu koju je svojim propustima izazvao, u smislu člana 154. stav 1. i člana 155. Zakona o obligacionim odnosima.

Kod navedenog, kako se u konkretnom slučaju radi o pravu na naknadu štete zbog neostvarene naknade za slučaj nezaposlenosti i o tom pravu se može rešavati u sudskom postupku, činjenica da tužilja nije koristila pravna sredstva propisana odredbama zakona koji reguliše upravni postupak i upravni spor protiv rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje, nije razlog za odbijanje njenog tužbenog zahteva, kako je pogrešno zaključio drugostepeni sud.

Vrhovni sud prihvata potpune i pravilne razloge prvostepenog suda u pogledu odluke o osnovu tužbenog zahteva i o visini tužilji pripadajućih naknada. Uz datu ocenu da je pobijanom drugostepenom odlukom, pogrešnom primenom materijalnog prava preinačena prvostepena presuda, Vrhovni sud je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu članova 153. i 154. ZPP pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka i to naknada za sastav revizije od strane advokata u iznosu od 18.000,00 dinara, prema važećoj AT i trošak sudskih taksi na reviziju u iznosu od 11.041,12 dinara i odluku po reviziji u iznosu od 16.561,68 dinara, prema važećoj TT, sve u ukupnom iznosu od 45.602,80 dinara.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković