U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u radnom sporu tužioca M.H. iz Z., koga zastupa punomoćnik M.M., advokat iz B., protiv tuženog G. d.o.o. iz B., koga zastupa punomoćnik D.S., advokat iz B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3955/2014 od 03.12.2014. godine, u sednici održanoj 09.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3955/2014 od 03.12.2014. godine u stavu drugom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i trećem izreke 2 P1 br. 11121/10 od 02.09.2014. godine kojom je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 10.05.2010. godine, naređena je reintegracija i obavezan tuženi da tužioca na ime spora isplati 352.500,00 dinara.

Protiv pravnosnažnog dela drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04...), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. iste odredbe na koju se u reviziji ukazuje. Suprotno tvrdnji revidenta Vrhovni kasacioni sud smatra da nižestepene presude sadrže jasne i neprotivrečne razloge u pogledu odlučnih činjenica i mogu se sa sigurnošću ispitati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od strane tuženog u pisanom obliku dobio upozorenje zbog postojanja razloga za otkaz ugovora o radu jer je odbio poslove koji su utvrđeni ugovorom bez opravdanog razloga; dana 29.03.2010. godine u periodu od 17 do 18 časova zbog prinude posla menadžer tuženog je pozvao tužioca da izvrši radni zadatak ali je on odbio da dođe na posao. U stavu III upozorenja je navedeno da se ''ovim obaveštava imenovani da će mu, u slučaju da ponovo učini istu ili sličnu povredu, poslodavac dati otkaz ugovora o radu br. … od 18.03.2008. godine bez upozorenja''. Na upozorenje tužilac nije odgovorio niti je ''dao'' odbranu u pisanom obliku, pa je poslodavac rešenjem otkazao ugovor o radu zbog povrede radne obaveze (odbijanje zaposlenog da dođe i odradi posao bez opravdanog razloga).

Kod takvog činjeničnog stanja, nižestepeni sud je usvojio tužbeni zahtev jer tuženi nije dostavio upozorenje zaposlenom na zakonom propisani način. Posle odbijanja tužioca da primi upozorenje tuženi je trebao da ga objavi na oglasnoj tabli po članu 185. stav 3. Zakona o radu, što nije učinio, pa je povredio tužiocu pravo na odbranu. Osim toga, rešenje je nezakonito jer nema podataka na osnovu koga bi se mogla identifikovati povreda radne obaveze.

Vrhovni kasacioni sud prihvata stanovište nižestepenih sudova sa dopunom:

U postupku otkazivanja ugovora o radu po sopstvenoj inicijativi, poslodavac je protivurečan. Naime, u prvom delu on upozorava zaposlenog da je učinio povredu radne obaveze svojom krivicom neidentifikujući vrstu povrede. Ali u drugom delu on obaveštava zaposlenog da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu bez ponovnog upozorenja. Taj deo upozorenja (član 180. stav 3. Zakona o radu koji je važio u vreme pokretanja disciplinske odgovornosti) ukazuje da su postojale i olakšavajuće okolnosti i da priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, zbog koje se poslodavac uzdržava od davanja otkaza uz pretnju da će mu biti otkazan ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu. Kod takvog postupanja poslodavca koje je protivurečno, nije jasno da li zaposleni treba da se brani od pretnji otkazom ili ne. Zbog toga, po stanovištu revizijskog suda u ovom slučaju se može uzeti da je poslodavac zaposlenom oprostio povredu radne obaveze i da ne može posle takve sadržine upozorenja doneti rešenje o otkazu.

Imajući u vidu izloženo, neosnovani su revizijski navodi u kojima se ističe da je tekst upozorenja sačinio zaposleni kod poslodavca koji nije ''vičan pravu'', jer to ne predstavlja ''izvinjavajući razlog'' s obzirom da poslodavac odgovara za greške i propuste zaposlenih. Osim toga, nejasne i protivrečne odredbe tumače se na štetu onoga koji je nejasna i protivurečna pravila formulisao (u ovom slučaju pravni akt je sačinjen od strane poslodavca).

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.