U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Zgerđa, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Manić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3992/14 od 10.12.2015. godine, u sednici održanoj 12.04.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3992/14 od 10.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 474/2013 od 15.09.2014. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 474/2013 od 24.10.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se ponište kao nezakonita rešenja tužene broj ... od 02.07.2013. godine o prestanku radnog odnosa tužiocu i oduzimanju licence tužiocu, rešenje tužene br. ... od 10.06.2013. godine kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i oduzeta licenca i rešenje tužene br. ... od 28.06.2013. godine kojim je odbijen prigovor tužioca protiv rešenja tužene br. ... od 10.06.2013. godine i isto rešenje potvrđeno, kao i da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i da mu prizna sva prava u vezi sa radom i po osnovu rada, te da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate; stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 144.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3992/14 od 10.12.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 474/2013 od 15.09.2014. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 474/2013 od 24.10.2014. godine, u stavu prvom izreke u delu u kome je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se ponište kao nezakonita rešenja tužene o prestanku radnog odnosa tužioca i oduzimanju licence tužiocu, rešenje tužene br. ... od 10.06.2013. godine kojim je tužiocu izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa i oduzeta licenca i rešenje tužene br. ... od 28.06.2013. godine kojim je odbijen prigovor tužioca protiv rešenja tužene br. ... od 10.06.2013. godine i isto rešenje potvrđeno, kao i da se obaveže tužena da tužioca vrati na rad i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate i u stavu drugom izreke; stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 474/2013 od 15.09.2014. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 474/2013 od 24.10.2014. godine u preostalom delu stava prvog izreke i odbačena tužba po zahtevu tužioca da se obaveže tužena da tužioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi, kao i da mu prizna sva prava u vezi sa radom i po osnovu rada; stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, koja je učinjena pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu odluku na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Osim toga, ova bitna povreda odredaba parničnog postupka nije učinjena u postupku pred drugostepenim sudom u delu kojim je odlučeno da se odbacuje tužba po zahtevu tužioca da se obaveže tužena da rasporedi tužioca na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene kao profesor ... . Tužena je 16.05.2013. godine donela Zaključak o pokretanju disciplinskog postupka protiv tužioca zbog sumnje da je učinio povredu zabrane iz člana 44-46 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i da je učinio težu povredu radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 10. i lakšu povredu radne obaveze iz člana 10. stav 1. tačka 3. Pravilnika o disciplinskoj i materijalnoj odgovornosti. U Zaključku je navedeno da je direktor tužene došao do saznanja da je tužilac 15.05.2013. godine, došao u vidno alkoholisanom stanju i da je na časovima izvršio fizičko nasilje nad učenikom, tako što je vređao ličnost učenika, psovao i nasilno se ponašao i na taj način ugrozio psihičko i emocionalno zdravlje učenika i njegovo dostojanstvo, da je posle nastave u autobuskom prevozu pretio učenici šestog razreda i učeniku četvrtog razreda, te da je neopravdano izostao sa posla 16.05.2013. godine. Tužena je 17.05.2013. godine donela rešenje kojim je tužioca udaljila sa rada počev od tog dana do okončanja disciplinskog postupka. Protiv rešenja o suspenziji tužilac je 24.05.2013. godine izjavio prigovor koji je rešenjem od 31.05.2013. godine, odbijen. Rešenjem direktora tužene br. ... od 10.06.2013. godine tužilac je oglašen krivim za izvršenu povredu zabrane iz člana 44-46 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i težu povredu radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 10. istog zakona. Izrečena mu je disciplinska mera – prestanak radnog odnosa i oduzeta licenca. Protiv ovog rešenja tužilac je 19.06.2013. godine podneo prigovor koji je odlukom Školskog odbora tužene od 28.06.2013. godine, odbijen i potvrđeno rešenje od 10.06.2013. godine. Direktor tužene je 02.07.2013. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa sa danom 28.06.2013. godine na osnovu izrečene disciplinske mere prestanak radnog odnosa.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tužiocu je stavljeno na teret da je dana 15.05.2013. godine došao u školu u vidno alkoholisanom stanju i da je na časovima izvršio fizičko nasilje nad jednim učenikom, da je vređao ličnost učenika, nasilno se ponašao i na taj način ugrozio psihičko i emocionalno zdravlje učenika i njegovo dostojanstvo, a da je istog dana van škole pretio jednom učeniku i učenici, čime je prekršio zabranu diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja koje su definisane članom 44. i 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Osim toga, tužilac je dolaskom na radno mesto u alkoholisanom stanju izvršio težu povredu radne obaveze iz člana 141. stav 1. tačka 10. istog zakona. U zakonom provedenom postupku tužena je tužiocu izrekla disciplinsku meru i to zbog izvršene povrede zabrane propisane članom 44 do 46. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i odlučeno je da tužiocu prestaje radni odnos u smislu člana 143. stav 2. istog zakona. Takođe, tužilac je izvršio i težu povredu radne obaveze iz člana 141. tačka 10. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jer je došao na rad u pripitom stanju, tako da je pravilnom primenom člana 143. stav 4. istog zakona tužiocu izrečena mera prestanak radnog odnosa. Prilikom odlučivanja o prestanku radnog odnosa tužena je sprovela zakoniti postupak i utvrđeni su činjenični navodi od uticaja na postojanje povrede zabrane propisane članom 44. i 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i teže povrede radne obaveze propisane istim zakonom, tako da je tužiocu zakonito prestao radni odnos, tako da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje tužioca na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom odlukom pogrešno primenjeno materijalno pravo. Neosnovani su i revizijski navodi da je sud odlučio o zakonitosti odluke direktora tužene kojom je tužiocu oduzeta licenca, obzirom da se u sudskom postupku ispituje samo zakonitost sprovedenog postupka donošenja odluka o prestanku radnog odnosa, kao i činjenica na kojima su zasnovane odluke, a ne ispituje se zakonitost odluke o oduzimanju licence.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić