Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Marko Stanković, advokat u ..., protiv tuženog JKP za prevoz putnika „Autotransport Pančevo“, Pančevo koga zastupa punomoćnik Saša Levnajić, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1402/19 od 02.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 24. septembra 2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1402/19 od 02.10.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilaca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1402/19 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu P1 7/2018 od 19.03.2019. godine kojom je obavezan tuženi da tužiocima po osnovu razlike zarade na ime prekovremenog rada, naknade troškova za ishranu i regresa za godišnji odmor za period od 01.04.2015. godine do 31.12.2017. godine, isplati iznose navedene izrekom presude sa pripadajućom kamatom, i naknadu troškova postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je preko punomoćnika izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su dostavili odgovor na reviziju. Zahtev za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju su postavili i opredelili.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20 – u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u predmetnom sporu podneta je 10.01.2018. godine, a preinačena 26.02.2019. godine. Tužioci su formalni aktivni suparničari pa se dozvoljenost revizije ceni u odnosu na svakog pojedinačno. Najviša vrednost predmeta spora o kome je odlučeno presudom iznosi 153.434,86 dinara, za koji iznos je usvojen tužbeni zahtev prvotužioca. Taj iznos je protivvrednost 1.297,62 evra na dan preinačenja tužbe.

Kako je u ovom radnom sporu, koji se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, u kojem bi revizija bila dozvoljena, predmet tužbenog zahteva novčano potraživanje, čija vrednost je ispod zakonom propisanog revizijskog cenzusa, to revizija tuženog nije dozvoljena.

Iako se tuženi u reviziji pozvao na jednu odluku revizijskog suda, revizija nije razmatrana kao posebna jer se revident nije pozvao na zakonsku odredbu koja propisuje mogućnost posebne revizije, niti je naveo razloge za primenu odredaba ZPP o posebnoj reviziji.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je reviziju odbacio primenom člana 413. ZPP, u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima revizijskog postupka doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. stav 1. ZPP, tako što je zahtev tužilaca odbijen, jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za odlučivanje o reviziji.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić