Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408, u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se revizijom ukazuje tvrdnjom o nejasnim protivrečnim razlozima i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, revizija se ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene ustanove na radnom mestu ... . Prema Zakonu o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15...81/16), postupak racionalizacije kod tužene je započet 01.09.2017. godine, donošenjem Odluke Skupština opštine Prokuplje o izmeni Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu lokalne samouprave kojom je utvrđen ukupan broj od 24 zaposlenih. Pravilnikom tužene o izmeni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji sistematizaciji radnih mesta, od 19.10.2017. godine, na radnom mestu ... smanjen je broj sa 12 na 8 izvršilaca, na koji je data saglasnost osnivača. Tužena je donela Odluku o osnivanju komisije za sprovođenje ankete među zaposlenima-... od 20.10.2017. godine. U anketnom listu koji je dostavljen 24.10.2017. godine tužilja nije dala saglasnost da joj na osnovu sporazuma prestane radni odnos. Odlukom od 26.10.2017. godine tužena je formirala Komisiju za bodovanje zaposlenih i istog dana dostavila obaveštenje zaposlenima koji obavljaju poslove ..., između ostalih i tužilji, da dostave neophodnu dokumentaciju radi bodovanja i rangiranja na osnovu priložene dokumentacije ( u pogledu imovnog stanja, zdravstvenog stanja osoba sa invaliditetom druge kategorije i osoba koje boluju od hroničnih i teških boleti i zaposlenih koji boluju od profesionalnih oboljenja i broja dece na redovnom školovanju). Tužena je 01.11.2017. godine sačinila izveštaj o bodovanju i rangiranju i obavestila zaposlene da imaju pravo na prigovor zaključno sa 02.11.2017. godine. Tužilja je primenom osnovnih i dopunskih kriterujuma po redosledu iz člana 40. Posebnog kolektivnog ugovora, dobila manje poena od ostalih zaposlenih na istom radnom mestu. Prigovor tužilje protiv izveštaja o bodovanju i rangiranju, odbijen je rešenjem direktora tužene. S obzirom na utvrđen broj zaposlenih koji su višak u odnosu na ukupan broj zaposlenih, tuženi nije imao obavezu donošenja programa rešavanja viška zaposlenih. Primenom člana 22. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i člana 40. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave rešenjem tužene broj .. od 02.11.2017. godine, tužilji je otkazan je ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled smanjenja broja izvršilaca za obavljanje poslova ..., utvrđeno je pravo na isplatu otpremnine u visini od 420.774,00 dinara najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnos i naknada štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora. Tužilji je nakon prestanka radnog odnosa (7-10 dana) isplaćena otpremnina.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da tužena nije dokazala da je osporeno rešenje doneto u zakonom propisanom postupku, imajući u vidu način na koji su primenjeni definisani kriterijumi za rešavanje viška zaposlenih bez naznake koji su osnovni i dopunski, da nije bilo uslova za primenu dopunskog koji se odnosi na imovno stanje, jer da su prema Posebnom kolektivnom ugovoru primenjeni samo osnovni kriterijumi tužilja ne bi bila oglašena viškom. Osim toga, kako je tužilji otpremnina isplaćena nakon prestanka radnog odnosa, zaključio je da je osporeno rešenje nezakonito.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev nalazeći da je tužena u skladu sa članom 40. Posebnog kolektivnog ugovora pravilno primenila svih šest predviđenih kriterijuma za svakog zaposlenog na radnom mestu ..., utvrdila bodove po svakom pojedinačnom osnovu osnovnih, kao i dopunskih kriterijuma u smislu stava 5. istog člana, da tužilja nije dostavila zahtevane dokaze u pogledu zdravstvenog stanja (uverenje lekarske komisije ili lekarskog konzilijuma o invaliditetu druge kategorije, hroničnoj i teškoj bolesti izdato od nadležnog zdravstvenog organa) kao uslova za primenu tog dopunskog kriterijuma. Kako je u ukupnom zbiru tužilja ostvarila manji broj bodova (48,65) i rangirana na petom mestu, tužena je pravilno utvrdila da je prestala potreba za njenim radom, zbog čega neosnovano zahteva poništaj osporenog rešenja i vraćanje na rad.

Po oceni Vrhovnog suda, nasuprot navodima revizije, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Prema odredbi člana 22. Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Službenom glasniku RS", br. 68/2015 i 81/2016) koji je bio u primeni u vreme donošenja osporenog rešenja, organizacioni oblik za koji je u skladu sa ovim zakonom utvrđena potreba racionalizacije, dužan je da nakon donošenja novih akata o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta i prestanka radnog odnosa zaposlenih sa kojima je zaključen sporazum, utvrdi broj zaposlenih za čijim radom prestaje potreba u skladu sa novom organizacijom rada, najmanje do broja utvrđenog odlukom o maksimalnom broju zaposlenih (stav 1.). Zaposleni koji je utvrđen kao višak zaposlenih, odnosno koji je neraspoređen, ima pravo na isplatu otpremnine zbog prestanka potrebe za njegovim radom u visini koja se određuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje njegov radno-pravni status, a koja se obračunava za sve godine rada u radnom odnosu u javnom sektoru (stav 3.) i koja se isplaćuje u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposlenog (stav 5.), kao i pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti u skladu sa propisima o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05... 113/2017), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, odnosno ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija („Službeni glasnik RS“, br.10/15), u članu 40. propisuje kriterijume i način primene kriterijuma kod rešavanja viška zaposlenih u ustanovi: - kriterijum koji se odnosi na rad ostvaren u radnom odnosu, stručnu spremu, imovno i zdravstveno stanje, sa utvrđenim bodovima po svakom pojedinačnom osnovu (stav 1.); - rezultati rada za period od godinu dana, sa utvrđenom bodovima na osnovu ostvarenog učinka prema utvrđenim normativima i standardima rada, a ako normativi i standardi kod poslodavca nisu utvrđeni, ovaj kriterijum se primenjuje na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca sa utvrđenim elementima za ocenjivanje odnosno kavaliteta obavljenog posla, samostalnosti, efikasnosti, odnosa prema radu i dužine neplaćenih odsustava, vezano za izvršavanje poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatelja (st. 2. i 4). Ukoliko zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada, primenjuje se dopunski kriterijum: - imovno stanje zaposlenih (stav 5.), koje utvrđuje poslodavac u saradnji sa reprezentativnim sindikatom na način predviđen tim stavom. Ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada i imaju jednako imovno stanje, primenjuju se dopunski kriterijumi: 1. kriterijum trajanja radnog odnosa; 2. zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, a prednost ima zaposleni, ako on ili član njegove uže porodice boluje od težeg oboljenja prema nalazu nadležnog zdravstvenog organa; 3. broj dece na redovnom školovanju, pri čemu prednost ima zaposleni koji ima više dece na redovnom školovanju.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je postojao opravdan razlog da se tužilji otkaže ugovor o radu u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je u postupku racionalizacije došlo do ekonomskih i organizacionih promena, zbog čega je doneta Odluka od 01.09.2017. godine i dana 19.10.2017. godine izmenjen Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, a broj izvršilaca radnog mesta tužilje smanjen je sa dvanaest na osam izvršilaca, primenom kriterijuma na osnovu kojih je izvršeno bodovanje i utvrđen višak zaposlenih.

Neosnovani su revizijski navodi da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, s obzirom da su kriterijumi kod utvrđivanja viška zaposlenih nepravilno primenjeni, da komisija nije propisno sastavljena ukazujući da je članove komisije, koji su i članovi sindikata, imenovao isključivo poslodavac zbog čega se ne mogu smatrati predstavnicima sindikata u radu komisije.

Tužilja nije dovedena u neravnopravan položaj u odnosu na ostale izvršioce, jer je prilikom utvrđivanja viška zaposlenih tužena poslodavac primenila kriterijume iz posebnog kolektivnog ugovora po redosledu, a kriterijum koji se odnosi na rezultate rada cenjen je na osnovu obrazložene ocene neposrednog rukovodioca zasnovane na kvalitetu obavljenog posla, samostalnosti u radu i inovacija, efikasnosti rada, odnosa prema radu, radnim zadacima i sredstvima rada, dužini neoplaćinih odusutvovanja, sve vezano za izvršavanje poslova radnog mesta, plana rada i drugih pokazatenja. Kako su po tom kriterijumu tužilja i ostali izvršioci istog radnog mesta imali isti broj bodova, pravilno je komisija tužene primenila i predviđen dopunski kriterijum u pogledu imovnog stanja na osnovu priložene dokumentacije i podataka Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj neto zaradi. U odnosu na tužilju nije mogao biti primenjen (dopunski) kriterijum koji se odnosi na zdravstveno stanje zaposlenog, budući da tokom otkaznog postupka nije dokazala ni učinila verovatnim da je invalid rada i da boluje od težeg oboljenja i nije naznačene dokaze priložila do okončanja postupka pred prvostepenim sudom, shodno članu 231. u vezi čl. 7. i 8 ZPP, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Osim toga, prema članovima 40.stav 8. i 68. Posebnog kolektivnog ugovora komisiju obrazuje poslodavac, a kod utvrđenja da su članovi komisije za bodovanje istovremeno bili i članovi sindikata, to su navodi revizije bez uticaja na zakonitost osporenog rešenja.

Takođe, u skladu sa posebnim Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru sproveden je postupak racionalizacije kod tužene. Tim zakonom je regulisano pravo zaposlenih na isplatu otpremnine zbog prestanka potrebe za njegovim radom, način obezbeđivanja sredstava za tu namenu iz budžetskih sredstava, kao i rok isplate od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa zaposlenog. U konkretnom slučaju, tužilji je nakon prestanka radnog odnosa otpremnina isplaćena u zakonom propisanom roku. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Sledom iznetog, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, i da tužena nije u obavezi da tužilju vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Naime, tužena je u toku postupka pružila dokaze da je tužilji otkazan ugovor o radu kao višku zaposlenih iz opravdanih razloga uz isplatu otpremnine, dok tužilja nije dokazala suprotno – da je neopravdano proglašena viškom zaposlenih zbog nepravilnog bodovanja i pogrešnog vrednovanja po osnovu zdravstvenog i imovnog stanja. Tužena je donela odluku o smanjenju broja zaposlenih i izmenila svoj pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, a osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu sadrži podatke o bodovanju po svakom kriterujumu: trajanje radnog odnosa, stručna sprema, rezulatati rada tužilje i drugih zaposlenih na istom radnom mestu, kao i bodove po kriterijumu imovnog stanja i broju dece na redovnom školovanju, saglasno članu 40. Posebnog kolektivnog ugovora za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija („Službeni glasnik RS“, br.10/15).

Iz iznetih razloga, pobijanom drugostepenom odlukom pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenih rešenja, a time i zahtev za vraćanje na rad na osnovu člana 191. Zakona o radu.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija 

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković