.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 788/2023
05.07.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Milunović, advokat iz ..., protiv tuženog „Doma zdravlja Kragujevac“ u Kragujevcu, koga po ovlašćenju zakonskog zastupnika Državnog pravobranilaštva zastupa direktor, radi naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3534/22 od 30.11.2022. godine, u sednici veća održanoj 05.07.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3534/22 od 30.11.2022. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu revizijskih troškova.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P1 1450/21 od 25.05.2022. godine, stavom prvim i drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji isplati za period od septembra 2018. godine do februara 2021. godine, neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišeg odmora sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne opredeljene mesečne iznose od dospelosti do isplate, bliže određene ovim stavovima izreke. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 71.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3534/22 od 30.11.2022. godine, preinačena je prvostepena presuda i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da se obaveže tuženi da tužilji isplati za period od septembra 2018. godine do februara 2021. godine, neisplaćene naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišeg odmora sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne opredeljene mesečne iznose od dospelosti do isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog, na radnom mestu ... sa koeficijentom za obračun plate 6,83. Tuženi joj je obračunavao i isplaćivao platu tako što je osnovicu, koju utvrđuje Vlada Republike Srbije, množio sa koeficijentom radnog mesta tužilje, nakon čega je celokupno obračunatu platu sa uvećanjima i naknadama upoređivao sa minimalnom zaradom i po potrebi popunjavao do iznosa minimalne zarade. Na obračunskim listama plate za tužilju nisu iskazivane naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora kao posebne stavke. Visina potraživanja je utvrđena ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko-finansijsku oblast, koji je obračun izvršio na osnovu parametara iz Opšteg kolektivnog ugovora („Službeni glasnik RS“ br. 22/97...31/01). Takođe, Posebni kolektivni ugovori za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave iz 2015. godine, 2019. godine i 2020. godine, koji su bili u primeni u spornom periodu nisu predviđali, niti propisivali pravo zaposlenih na naknadu navedenih troškova.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje smatrajući da joj pripada pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u visini mesečne naknade, shodno parametrima iz ranije važećeg Opšteg kolektivnog ugovora iz 1997. godine.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev e za isplatu navedenih naknada, zaključujući da je tužilji, u spornom periodu, plata obračunavana i isplaćena prema ugovorenom koeficijentu u kome su sadržane i naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Neosnovano se revizijom ukazuje da se navedeni zaključak drugostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Odredbom člana 2. stav 2. Zakona o radu, propisano je da se njegove odredbe primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drukčije određeno. S obzirom da je tuženi javna služba, to se po oceni Vrhovnog suda na zarade i druga primanja zaposlenih kod tuženog primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'' br. 34/01, sa novelama).
Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16 i dr.) odredbom člana 1, između ostalog propisano je da se ovim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja zaposlenih u javnim službama koji se finansiraju iz budžeta Republike, Autonomne pokrajne i jedinice lokalne samouprave, a članom 4. stav 2. navedenog zakona, propisano je da koeficijent za obračun plate sadrži dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, a u kontekstu navedenih odredbi zakona, Vrhovni sud nalazi da je tužilji iznos naknade za ishranu u toku rada i regresa sadržan u koeficijentu prema kome je tužilji isplaćivana plata, u skladu sa članom 4. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, zbog čega nema pravo na naknadu koju potražuje postavljenim tužbenim zahtevom, obračunatom prema parametrima iz Opšteg kolektivnog ugovora iz 1997. godine („Službeni glasnik RS“ br. 22/97...31/01), a kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud.
Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju pravilno je primenjeno materijalno pravo, imajući u vidu da je tuženi javna služba i da se u tom slučaju na zarade i druga primanja zaposlenih kod tuženog primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama, a u okolnostima kada Posebni kolektivni ugovori ne sadrže konkretnu regulativu koja utvrđuje visinu ovih naknada, niti ih uopšte propisuje kao pravo zaposlenih.
Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Tužilja nije uspela u revizijskom postupku zbog čega joj ne pripadaju troškovi tog postupka, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
