U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstvenog cenra „Vranje“ koga zastupa punomoćnik Marko Aleksić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1588/18 od 10.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1588/18 od 10.09.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 1801/16 od 13.04.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 07.07.2016. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i tuženom naloženo da tužilju vrati na rad na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njenoj vrsti i stepenu stručne spreme. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 116.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1588/18 od 10.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog od 11.07.2011. godine, najpre na određeno vreme, a od 06.07.2015. godine, na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 03.07.2015. godine. Tužilja je kod tuženog sve vreme obavljala poslove na radnom mestu ... u Nemedicinskoj službi- Službi za ... poslove Zdravstvenog centra u Vranju. Tužilji je u postupku racionalizacije rešenjem tuženog broj .. od 07.07.2016. godine, otkazan ugovor o radu, uz isplatu otpremnine. Ministarstvo zdravlja RS je radi sprovođenja postupka racionalizacije u skladu sa odredbama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru dostavila svim zdravstvenim centrima Instrukciju broj 112-01-11/2016-2 od 06.01.2016. godine, sa kriterijumima za utvrđivanje viška zaposlenih nemedicinskih radnika u zdravstvu koji su predloženi od strane reprezentativnih sindikata u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije. Tuženi je doneo Pravilnik o proceduri utvrđivanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika za ZC „Vranje“ od 29.01.2016. godine koji u članu 7. određuje proceduru utvrđivanja viška zaposlenih. Prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog koji se primenjivao do postupka racionalizacije broj izvršilaca na radnom mestu ... u Službi za ... poslove bio je 17, a novim Pravilnikom organizacije i sistematizacije poslova broj .. od 28.03.2016. godine na koje je Ministarstvo dalo saglasnost 18.05.2016. godine predviđeno je osam izvršilaca na poslovima na kojima je tužilja radila. Tuženi je 27.06.2016. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika u Zdravstvenom centru Vranje kojim je izmenio navedene kriterijume dostavljene od ministarstva, kako u pogledu primene osnovnih i dopunskih kriterijuma, tako i u pogledu broja bodova za konkretne kriterijume koji su primenjivani. Prema kriterijumima koji su sadržani u instrukciji Ministarstva zdravlja predviđeno je da će se pri predlaganju i utvrđivanju zaposlenog za čijim je radom u skladu sa zakonom prestala potreba primenjivati kriterijumi po sledećem redosledu: primanja po članu domaćinstva, dužina efektivnog radnog staža, zdravstveno stanje zaposlenog i članova njegove uže porodice, broj dece do 26 godina starosti prema kojima zaposleni ima obavezu izdržavanja i uslovi rada. Tuženi je u svom Programu rešavanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika izmenio date kriterijume na taj način što je kao osnovni kriterijum postavio dužinu efektivnog radnog staža, a kao dopunske kriterijume koji se primenjuju u slučaju da više zaposlenih ima isti broj bodova utvrdio je primanja po članu domaćinstva i broj dece do 26 godina starosti prema kojima zaposleni ima obavezu izdržavanja. Pored toga tuženi je izmenio broj bodova koji se primenjuje kod kriterijuma dužine efektivnog staža osiguranja, tako što je svaku navršenu godinu u radnom odnosu kod tuženog bodovao sa 2 boda, a kod drugog poslodavca sa 0,125 bodova, umesto da svaku godinu staža kod tuženog vrednuje sa 0,125 bodova, a svaku godinu u radnom odnosu sa 0,5 bodova, kako je to predviđeno kriterijumima u instrukciji Ministarstva zdravlja.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi izmenom kriterijuma i načina bodovanja favorizovao radnike koji duže rade kod tuženog bez obzira na njihovo porodično stanje, primanja po članu domaćinstva i dužinu radnog staža kod prethodnog poslodavca, te je na taj način diskriminisao zaposlene sa kraćim efektivnim stažom osiguranja kod tuženog kao poslodavca, pri čemu je zanemario obavezujuću Instrukciju dobijenu od Ministarstva zdravlja za sprovođenje postupka racionalizacije. Zbog toga je usvojen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev za vraćanje tužilje na rad.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja tužilje na rad.

Kod tuženog je došlo do sprovođenja postupka racionalizacije na osnovu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ broj 68/15,), koji u članu 19. predviđa da su u periodu sprovođenja racionalizacije, radi praćenja sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih, organizacioni oblici u javnim službama iz člana 2. stav 3. ovog zakona (javne službe čiji je osnivač Republika Srbija ili koje plate svojih zaposlenih finansiraju iz budžeta Republike Srbije, odnosno iz doprinosa za obavezno socijalno osiguranje bez obzira ko je osnivač javne službe), dužni da akte o unutrašnjem uređenju i sitematizaciji radnih mesta dostavljaju na prethodnu saglasnost ministarstvima u čijem delokrugu se nalaze poslovi za čije obavljanje su obrazovane javne službe.

Smisao navedene zakonske odredbe je praćenje sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih, kao i davanja saglasnosti nadležnog ministarstva na akt o sistematizaciji koju moraju da dobiju one javne službe koje imaju obavezu racionalizacije, uključujući zdravstvene ustanove, odnosno one javne službe koje imaju veći broj zaposlenih od broja utvrđenih aktom Vlade. U konkretnom slučaju kod tuženog je došlo do organizacionih promena i potrebe smanjenja broja zaposlenih, pa i do smanjenja broja izvršilaca na poslovima koje je obavljala tužilja.

Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/13 i 75/14), zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Za zakonitu primenu otkaznog razloga iz navedene odredbe, u situaciji kada se na određenom radnom mestu smanjuje broj izvršilaca, neophodno je prilikom utvrđivanja ko će od zaposlenih biti proglašen tehnološkim viškom, primeniti kriterijume na osnovu kojih će se vršiti bodovanje i rangiranje zaposlenih. Odredbama članova 153.-158. Zakona o radu propisan je način utvrđivanja viška zaposlenih kod poslodavca kada je, s obzirom na ukupan broj zaposlenih i broj zaposlenih koji su višak, neophodno donošenje programa i postupak njegovog donošenja. Program naročito sadrži razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih i kriterijume za utvrđivanje koji zaposleni su višak (član 155. stav 1. tačka 1. i 4.) dok je prema stavu 2. ovog člana, poslodavac dužan da predlog programa dostavi reprezentativnom sindikatu kod poslodavca i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje radi davanja mišljenja. Poslodavac je dužan da razmotri i uzme u obzir predloge republičke organizacije nadležne za zapošljavanje i mišljenje sindikata i da ih obavesti o svom stavu u roku od osam dana (član 156. stav 3.). Tuženi je prilikom bodovanja tužioca odstupio od kriterijuma koji su utvrđeni od strane reprezentativnih sindikata u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije, koji su dostavljeni svim zdravstvenim ustanovama i koji su bili obavezujući kako u pogledu bodovanja tako i u pogledu utvrđivanja osnovnih i dopunskih kriterijuma.

Nisu osnovani revizijski navodi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, ukazivanjem da je tuženi u potpunosti sproveo i poštovao zakonom propisanu proceduru i način rešavanja viška zaposlenih, primenom kriterijuma koje je predvideo svojim opštim aktom – Pravilnikom o proceduri za utvrđivanje viška zaposlenih od 29.01.2016. godine. Suprotno ovim navodima, Kriterijumi za sprovođenje postupka utvđivanja viška zaposlenih nemedicinskih radnika u zdravstvu koje su utvrdili reprezentativni sindikati u ovoj oblasti na nivou Republike Srbije bili su obavezujući za sve zdravstvene ustanove, a ne samo za one koje nisu donele sopstvene opšte akte i kriterijume, pa time i za tuženog koji je bio dužan da kriterijume definisane svojim opštim aktom prema redosledu i značaju uskladi sa navedenim kriterijumima i načinom bodovanja utvrđenim od sindikata u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije. Tuženi je odstupio od navedenih kriterijuma jer je kao primarni kriterijum primenio dužinu efektivnog staža osiguranja, a takođe je promenio i način bodovanja tako što je svaku navršenu godinu u radnom odnosu kod tuženog bodovao sa 2 boda, umesto 0,125 bodova, a kod drugog poslodavca sa 0,125 bodova, umesto 0,5 bodova.

Imajući u vidu da je tuženi na izložen način izvršio nepravilno rangiranje i bodovanje u postupku utvrđivanja viška zaposlenih i time nezakonito postupio prilikom otkazivanja ugovora o radu tužilji, pravilna je odluka nižestepenih sudova kojim je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu i tuženi obavezan da tužilju vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić