Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3119/23 od 03.08.2023. godine stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u usvajajućem delu i u delu odluke kojim je odlučeno o troškovima postupka, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Tužilja je odgovorila na reviziju tuženog.

Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, u cilju ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, niti je tuženi o tome priložio odgovarajuće presude. Odluke nižestepenih sudova su u skladu sa ujednačenom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenog na isplatu minimalne zarade, tako da zarada koju zaposleni ostvaruje svojim radom ne može biti niža od minimalne zarade za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom. Cilj isplate minimalne zarade je da se obezbedi zaštita zaposlenih radi zadovoljavanja njihovih egzistencijalnih i socijalnih potreba, kao i članova njihovih porodica, što je predviđeno Konvencijom međunarodne organizacije rada broj 131. o utvrđivanju minimalnih nadnica i Preporukom broj 136 o utvrđivanju minimalnih nadnica.

Po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Naime, revizijom se osporava i drugostepeno rešenje kojim je potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude.

Shodno iznetom Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je tužbu radi isplate podnela 15.03.2021. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je ispod cenzusa propisanog članom 403. stav 3. ZPP, odnosno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, te je Vrhovni sud našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema članu 28. ZPP ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva ( stav 1.), a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev ( stav 2.).

Imajući ovo u vidu, kao i da u konkretnom slučaju revizija tuženog izjavljena i protiv drugostepene odluke u delu odluke o troškovima postupka, kojom je odlučeno o sporednom traženju stranaka, koja ne čini glavno potraživanje, to revizija tuženog ni u ovom delu nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković