.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 793/2020
08.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Opština ..., čiji su punomoćnici Aleksandar Savić i Dragan Miletić, advokati iz ..., protiv tužene Osnovne škole ''Vasa Pelagić'' iz Leskovca, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2342/19 od 25.09.2019. godine, u sednici održanoj 08.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje AA iz ..., Opština ...., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2342/19 od 25.09.2019. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje AA iz ..., Opština ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2342/19 od 25.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 345/2018 od 16.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev tužilje, kojim je tražila da sud tuženu obaveže da joj isplati iznose na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora i na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, sa kamatom, navedene u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud tuženog obaveže da zaključi aneks ugovora o radu kojim se zaposlenoj tužilji priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu u toku rada izražava se u novčanom iznosu, počev od dana podnošenja tužbe, sve ukoliko tuženi ne zaključi aneks ugovora o radu sa tužiljom da se ova presuda ima smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade troškova za ishranu u toku rada i naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora i njihovu isplatu tužilji, počev od dana podnošenja ove tužbe i izražavanja naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu u isplatnim listama, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odlučeno je da se troškovi postupka ne dosuđuju.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2342/19 od 25.09.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 345/18 od 16.05.2019. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, radi razmatranja pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 87/18), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj, u cilju citirane odredbe Zakona.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pravnosnažnom presudom je naknada štete tužilji zbog neisplaćenog regresa i naknade za ishranu u toku rada u periodu od 2015. godine do 2017. godine, koje naknade su tužilji isplaćivane kroz platu, shodno odredbi člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama (''Službeni glasnik RS'' br. 34/2001...21/2016). O tužbenom zahtevu tužilje, nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovrsnim zahtevima tužioca, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građan, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse, ili novog tumačenja prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi naknade štete tužilja je sudu podnela dana 28.05.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 346.018,02 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko-pravnom zahtevu u kom vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke ovog rešenja, doneo u smislu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
