U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog od 15.11.2016. godine na radnom mestu operater na dostavi provodnika II.

Rešenjem tuženog od 28.03.2019. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stava 3. tačke 8) Zakona o radu u vezi člana 54. stava 3. tačke 1) Kolektivnog ugovora tuženog i člana 179. stava 3. tačke 2) Zakona o radu u vezi člana 54. stava 3. tačke 6) Kolektivnog ugovora tuženog jer je odsustvovao sa rada 11.01.2019. godine, a izostanak nije opravdao dostavljanjem dokaza o sprečenosti u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad ili u roku od 3 dana od prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad. Tužiocu je upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu dostavljeno 14.02.2019. godine.

U petak 11.01.2019. godine tužilac je pre početka prve smene u 5.22 časa poslao SMS poruku svom neposredno nadređenom tim lideru BB: „BB ne dolazim danas klinac mi se razbolio, ima temp. i povraća....nema ko da bude sa njim...i javi mi za godišnji“. BB je tužiocu odgovorio kroz šalu da ga je uvalio u probleme, a u vezi bolesti deteta da se protiv toga ne može i da treba da dostavi opravdanje. BB je obavestio svog rukovodioca VV, šefa lidera – smenovođe, da tužilac neće doći na rad. Istog dana u 13.44 časa tužilac je poslao poruku BB: „Jel mi je odobren godišnji“.

Supervizor tuženog GG, koji je nadređen VV i BB, nije bio obavešten o izostanku tužioca navedenog dana, već ga je služba za ljudske resurse naknadno obavestila o odsustvu tužioca uz zahtevanje odgovora da li je tužilac dostavio opravdanje.

Prema ustaljenim pravilima kod tuženog kada ... mora da izostane sa rada obaveštava najkasnije sat vremena pre početka radnog vremena tim lidera koji obaveštava smenovođu - šefa lidera u slučaju otvaranja bolovanja, a dužnost je zaposlenog da naknadno dostavi medicinsku dokumentaciju, odnosno dokaz o sprečenosti za rad ili direktno službi za ljudske resurse ili fotografisanjem dokumentacije i putem telefonske poruke. Praksa je da zaposleni izostanak pravdaju do kraja meseca dostavljanjem doznaka, to jest hranarinskih lista kako bi mogao da se izvrši obračun zarade za taj mesec. Tužilac nije dostavio dokumentaciju kojom bi opravdao svoj izostanak sa rada 11.01.2019. godine. Pre izostanka sa rada tužilac je podneo zahtev za korišćenje godišnjeg odmora o čemu se i raspitivao u SMS poruci poslatoj BB.

Članom 54. stavom 3. Kolektivnog ugovora tuženog propisano je da poslodavac može raskinuti radni odnos u skladu sa Zakonom o radu po osnovu nepoštovanja radne discipline od strane zaposlenog predviđene zakonom, ovim KU, drugim aktom poslodavca i ugovorom o radu, koja nepoštovanja radne discipline naročito obuhvataju neopravdano kašnjenje na rad ili neopravdano odsustvo sa posla ili neovlašćeno napuštanje radnog mesta tokom radnog vremena (tačka 1) i neobaveštavanje poslodavca o opravdanom odsustvu sa rada u roku od 3 dana od nastupanja privremene sprečenosti za rad (tačka 6).

Prema stanovištu prvostepenog suda, tužbeni zahtev nije osnovan jer tužilac nije opravdao izostanak sa rada 11.01.2019. godine materijalnim dokazima, a iz SMS prepiske tužioca i BB ne može se utvrditi da je tužiocu izostanak sa rada opravdan po bilo kom osnovu.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tužbeni zahtev je osnovan jer je tužilac podneo zahtev za korišćenje godišnjeg odmora pre 11.01.2019. godine, a kada je morao sa odsusutvuje sa rada 11.01.2019. godine raspitivao se kod svog pretpostavljenog da li mu je odobren godišnji odmor što ukazuje na nameru tužioca da opravda odsustvo. Sa druge strane, tuženi nije dokazao šta je odlučeno povodom pomenutog zahteva tužioca za korišćenje godišnjeg odmora, već je insistirao jedino na dostavljanju medicinske dokumentacije za dete tužioca. Odredbama kolektivnog ugovora tuženog nije isključena mogućnost da se u slučaju sprečenosti za rad pošalje SMS poruka pretpostavljenom sa zahtevom za korišćenje godišnjeg odmora, a tužilac nije mogao da dokaže da mu je korišćenje godišnjeg odmora odobreno jer je tuženi odmah počeo disciplinski postupak.

Nisu osnovani revizijski navodi kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Tužilac je 11.01.2019. godine izostao sa rada, ali se ne može smatrati da je to odsustvo neopravdano jer je SMS porukom obavestio pretpostavljenog da je razlog odsustva bolest deteta i jer se raspitivao da li mu je odobreno korišnje godišnjeg odmora koji je prethodno zahtevao. Iz opisanog držanja tužioca proizlazi da nije imao nameru da neopravdano odsustvuje sa rada, pa zbog toga činjenica da nije dostavio materijalni dokaz o sprečenosti ne predstavlja ponašanje zbog kojeg ne bi mogao da nastavi rad kod tužnog. Stoga je drgostepeni sud, na osnovu pravilne primene člana 191. stava 1. ZOR, usvojio tužbeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stava 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić