.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 795/2020
17.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednik veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, dr Ilije Zindovića i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat u ..., protiv tužene OŠ „Josif Kostić“ Leskovac, koga zastupa Državno pravobranilaštvo-Odeljenje u Leskovcu, radi isplate duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2308/19 od 14.11.2019. godine, u sednici održanoj 17.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2308/19 od 14.11.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2308/19 od 14.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 953/17 od 16.05.2019. godine odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015.,2016. i 2017. godinu isplati iznose određene u izreci sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća do isplate i na ime neisplaćene naknade za ishranu u toku rada za period od septembra 2014. godine do avgusta 2017. godine mesečne iznose određene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom po mesečnom dospeću do isplate. Označenom prvostepenom odlukom odbijen je kao neosnovan eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da sa tužiocem zaključi aneks ugovora o radu kojim se tužiocu priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a naknada troškova za ishranu određuje se u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, te da ukoliko se aneks ugovora o radu ne potpiše da se sudska odluka smatra pravnim osnovom za utvrđenje visine naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora i njihovu isplatu od dana podnošenja tužbe i izražavanje naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu u isplatnim listama. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 17.259,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2308/19 od 14.11.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena navedena prvostepena presuda.
Protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2308/19 od 14.11.2019. godine tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, predlažući da se o istoj odluči primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. ovog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom odlukom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora i neisplaćene naknade za ishranu u toku rada, odnosno o eventualnom zahtevu za zaključenje odgovarajućeg aneksa ugovora o radu. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Revizijski navodi tužioca o činjeničnom stanju ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe. Revizijom se ne ukazuje na postojanje suprotnih sudskih odluka u istim ili sličnim pravnim situacijama, odnosno na različito postupanje i neujednačenost sudske prakse.
Sa iznetih razloga na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu jedan izreke ovog rešenja.
Tužba je u ovom sporu podneta je 07.12.2017. godine, a ista je preinačena dana 17.04.2019. godine. Vrednost pobijanog dela u revizijskom postupku iznosi 485.881,77 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost od 4.118,65 EUR na dan podnošenja tužbe. Prvostepena presuda je doneta 16.05.2019. godine, a drugostepena presuda je doneta dana 14.11.2019. godine. Reviziju tužilja izjavljuje preko punomoćnika dana 15.01.2020. godine.
Odredba člana 403 stav 3. Zakona o parničnom postupku propisuje da revizija u imovinskopravnim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već o novčanom potraživanju proisteklom iz radnog odnosa, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakon o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branko Stanić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
