U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca B.M. iz A., čiji je punomoćnik J.D.S., advokat iz A., protiv tuženog Društva za promet naftnih derivata L.S. a.d. B., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 7 Gž1 3911/14 od 17.12.2014. godine, u sednici održanoj 29.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 7 Gž1 3911/14 od 17.12.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 6967/10 od 17.07.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog br. 3766 od 14.09.2010. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 6606 od 30.07.2002. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i prizna mu sva prava iz radnog odnosa i u vezi sa radom, da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje i izvrši uplatu doprinosa počev od 01.10.2010. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati naknadu u visini 18 bruto zarada. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Pobijanom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 398. ranije važećeg ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. citirane odredbe na koju se u reviziji ukazuje.

Naime, suprotno tvrdnji revidenta nižestepene presude sadrže jasne i neprotivurečne razloge u pogledu odlučnih činjenica i mogu se sa sigurnošću ispitati.

Rešenjem direktoga tuženog br. 3766 od 14. septembra 2010. godine tužiocu (zaposlenom na benzinskoj stanici A.) otkazan je ugovor o radu zato što je svojom krivicom izvršio povredu radne obaveze iz člana 17. stav 2. tač. 1, 2, 8, 10. i 18. ugovora o radu (neizvršenje ili nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršenje radnih obaveza i dužnosti i nezakonito raspolaganje sredstvima...). Unutrašnjom kontrolom je utvrđeno da je tužilac trećem licu utočio 34,42 litra gasa za automobil za iznos od 1.824,30 dinara; da je kupac izvršio plaćanje platnom karticom poštanske štedionice; da nije proverio iznos na koji glasi fiskalni isečak niti ga je preuzeo; ali da se iz izveštaja banke koji mu je prispeo mesec dana kasnije utvrđuje da je gorivo naplaćeno sumom u iznosu od 3.510,50 dinara. Posle reklamacije kupca interna kontrola je sprovela proveru slipova bankarskih kartica na dan 23.05.2010. godin, pa je utvrđeno da je na točionom mestu broj 8 na iznos od 1.824,30 dinara, na agregatu broj 4 istovremeno izvršeno istakanje TNG za isti iznos od 3.510,50 dinara; da je prodavac na fiskalnom štampaču ispravno izabrao tip plaćanja i da je iznos od 3.510,50 dinara evidentiran kao gotovina. Iz obrazloženja rešenja proizilazi da je tužilac zamolio za pomoć kolegu oko provere bankarskih kartica kupca koje se nisu slagale. U odgovoru na upozorenje tužilac je naveo da je od 23.05.2010. godine bio njegov poslednji dan pred godišnji odmor, da je na benzinskoj pumpi bila velika gužva i da mu je žao što je ''navodno tako ispalo'', da se to ''više neće ponoviti'' i da je samohrani otac dva maloletna deteta školskog uzrasta koje izdržava. Poslodavac je utvrdio pre donošenja rešenja o otkazu da je tužilac naplatio putem platne kartice 1.686,20 dinara više od iznosa za koji je kupcu isporučio gorivo i da neslaganje nije prijavio poslovođi niti je bilo šta učinio da se kupac obešteti i da je uz pomoć kolege prikrio naplaćeni račun kupca, a da je višak iz pazara prisvojio.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen jer je rešenje o otkazu zakonito.

Naime, u konkretnom slučaju stekli su se uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca na osnovu člana 179. stav 2. Zakona o radu i citiranih pravila odnosno odredbi ugovora o radu (povreda radne obaveze učinjena krivicom zaposlenog).

Neosnovano je isticanje u reviziji da je nastupila zastarelost davanju otkaza iz člana 184. Zakona o radu jer je tuženiku finansijsko i materijalno poslovanje tužioca bilo poznato 23.05.2010. godine a otkaz je dat 14.09.2010. godine, pa je protekao rok od tri meseca od momenta saznanja za povredu jer je povreda učinjena 23.05.2010. godine, a momenat saznanja za povredu računa se od momenta reklamiranja kupca (28.06.2010. godine). Od tog momenta rok od tri meseca nije protekao, kao što nije protekao ni objektivni rok od šest meseci od momenta učinjene povrede.

U reviziji se raspravljaju pravna a ne činjenična pitanja. Zbog toga predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji u kojima se ističe da činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno i da tuženi nikada nije dostavio sporni fiskalni račun.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.