.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 797/2015
18.02.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužilaca Ž.M. iz s.V.B., O.Z.P., D.A. iz Z.P., N.J. iz K.M., F.K. iz s.G., O.Z.P., M.B. iz Z.P., J.D. iz s.D.J., O.Z.P., S.J. iz s.D.J., O.Z.P., R.K. iz s.G., O.Z.P., LJ.B., n.P.J., O.Z.P., S.P. iz s.V.B., O.Z.P., D.B. iz s.P., O.Z.P., D.T. iz s.V.B., O.Z.P., Z.P.,iz s.V.B., O.Z.P., B.K. iz Z.P., čiji je zajednički punomoćnik Z.M.J., advokat iz N.P. i tužilaca S.G. iz s.Č., O.Z.P., R.M., s.V.B., O.Z.P. i M.M., s.D.V, Z.P., protiv tuženog EPS JP ''Elektrokosmet Priština'' Priština, sa sedištem u Beogradu., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegraciji, odlučujući o reviziji tužilaca Ž.M., LJ.B., S.J., N.J., R.K., B.K., D.A., F.K., Z.P., J.D., S.P., M.B., D.B. i D.T., izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2435/2014 od 05.11.2014. godine, u sednici održanoj 18.02.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca Ž.M., LJ.B., S.J., N.J., R.K., B.K., D.A., F.K., Z.P., J.D., S.P., M.B., D.B. i D.T., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2435/2014 od 05.11.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 27/11 od 08.04.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijeni su tužbeni zahtevi tužilaca Ž.M., LJ.B., S.J., N.J., R.K., B.K., D.A., F.K., Z.P., J.D., S.P., M.B., D.B. i D.T., kojim su tražili da sud poništi rešenja tužene od 25.07.2007. godine, kojim su tim tužiocima otkazani ugovori o radu, a tuženu obaveže da ih reintegriše u radni odnos i rasporedi na poslove koji odgovaraju njihovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima stečenim na radu. Stavom drugim izreke, postupak po tužbi tužilaca S.G. i M.M. je prekinut. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je povučena tužba tužioca R.M.. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2435/2014 od 05.11.2014. godine, stavom I izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca Ž.M., LJ.B., S.J., N.J., R.K., B.K., D.A., F.K., Z.P., J.D., S.P., M.B., D.B. i D.T. a presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 27/11 od 08.04.2014. godine, u delu stava prvog izreke, kojim je odbijen zahtev tužilaca za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu od 27.05.2007. godine, kao i za obavezu tuženog da tužioce vrati na rad i u stavu četvrtom izreke (rešenje o troškovima postupka),je potvrđena. Stavom II izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava prvog izreke, a tužba tužilaca Ž.M., LJ.B., S.J., N.J., R.K., B.K., D.A., F.K., Z.P., J.D., S.P., M.B., D.B. i D.T., odbačena u delu koji se odnosi na raspoređivanje na poslove koji odgovaraju njihovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima stečenim na radu. Stavom III izreke, zahtev tužilaca za naknadu troškova nastalih povodom žalbe, odbijen je kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. citirane odredbe koja se u reviziji ističe. Suprotno tvrdnji revidenata Vrhovni kasacioni sud smatra da su razlozi nižestepenih presuda jasni i neprotivurečni u pogledu odlučnih činjenica i da se presude sa sigurnošću mogu ispitati.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužiocima koji su bili zaposleni kod tužene posebnim rešenjima donetim 25.07.2007. godine otkazani su ugovori o radu, u kojima je kao razlog za otkaz navedena okolnost da su tužioci suprotno članu 41. Zakona o radu prihvatili svojstvo zaposlenih kod preduzeća ''Ibar-Lepenac''. Po saznanju da tužioci kao zaposleni ostvaruju dvojni radni odnos kod tuženog i kod poslodavca ''Ibar-Lepenac''., njima je dostavljeno pismeno upozorenje direktora od 07.06.2007.godine i ostavljen im je rok od 5 dana da se izjasne i opredele za rad kod samo jednog poslodavca. Ta upozorenja dostavljena su na mišljenje sindikatu koji je dao mišljenje da direktor stručne službe tuženog postupi u skladu sa odredbama Zakona o radu. Kako se tužioci u ostavljenom roku nisu izjasnili na dostavljena upozorenja, tuženi im je pobijanim rešenjima otkazao ugovore o radu na osnovu člana 179. tačka 3. važećeg Zakona o radu. U postupku je utvrđeno da su tužioci istovremeno u vreme dobijanja otkaza i upozorenja pred otkaz, bili zaposleni kod tuženog i kod poslodavca I.-L., sa punim radnim vremenom, te da su primali zarade od oba poslodavca.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179.tačka 3. u vezi člana 41. i 26. stav 1. Zakona o radu, kada su kao neosnovane odbili zahteve tužilaca za poništaj rešenja kojim im su im otkazani ugovori o radu. Za svoju odluku drugostepeni sud je dao valjane i zakonite razloge.
Tužiocima su ugovori o radu otkazani na osnovu člana 179.tačka 3. Zakona o radu, zbog postupanja suprotno članu 41. Zakona o radu.
Prema odredbi člana 179. tačka 3. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05, 61/05), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, a odredbom člana 41. istog Zakona je propisano da zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca,može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i na taj način ostvari puno radno vreme.
Iz citiranih zakonskih odredaba proizlazi da je pravilan zaključak drugostepenog suda da su tužioci zasnivajući radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom kod Javnog vodoprivrednog preduzeća ''Ibar-Lepenac'' sa sedištem u Prištini,., radni odnos kod tužene učinili suprotan zakonu, jer zakon ne poznaje mogućnost zasnivanja radnog odnosa jednog lica kod dva poslodavca, pri čemu bi radni odnos kod svakog poslodavca bio na neodređeno vreme i sa punim radnim vremenom. Kako su tužioci upozoreni da je zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom kod dva poslodavca, suprotno odredbama važećeg Zakona o radu, i u ostavljenom roku nisu raskinuli radni odnos sa drugim poslodavcem, iskazali su ponašanje zbog koga ne mogu da nastave rad kod tuženog, pa je postojao osnov iz člana 179. Tačka 3. Zakona o radu, za donošenje pobijanih rešenja. Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Prilikom odlučivanja cenjeni su i svi ostali navodi revizije, ali kako nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke, to shodno odredbi člana 382. stav 1., u vezi člana 411. ZPP, nisu posebno obrazlagani.
Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta na osnovu člana 149.stav 1.ZPP-a.
Na osnovu člana 405. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
